Да ли је технологија одлика само нашег времена? У условима велике глобалне кризе, за људе нашег доба сасвим је уобичајено да чекамо на нову технологију да се – као deus ex machina – појави и реши невољу у којој смо се затекли, чак и онда кад сумњичаво критикујемо и кујемо завере о њој. Но, било је дугих, и махом мрачних и несрећних, периода љуске историје кад је технологија играла далеко скромнију улогу.

Тако, средњи век није био доба бујања технике и тек ће у његовом једна банална технологија – воденица – почети да мења економске односе и да кроз развој првих мануфактура, постане клица техничке цивилизације Запада, а да са ренесансом уз друге ствари оживи одушевљење технологијом. И мада се обично сматра да су техничка знања антике просто изгубљена са падом Рима, то је у много чему погрешно.

Напротив. Сами антички народи, чија је друштва покретала наизглед неисцрпна радна снага робова, техничка знања нису ценили ни близу колико и филозофију или друге умне вештине. Равнодушност према технологији се заправо преноси у средњи век кроз све оне институције које су претходно чиниле Рим, кроз градове и манастире, па се временом широм Европе сасвим губе и нека ранија практична знања.

Неки уређаји се, међутим, непрекидно користе, као што су катапулти или славни водени сат, клепсидра. После Архимеда, најзначајнији механичар Старе Грчке је извесни Ктесибије из Александрије, који је преминуо око 270 п.н.е. Син берберина, Ктесибије је изумео неколико уређаја који су користили притисак ваздуха, укљујући пумпе и ваздушни катапулт. Његов најпознатији изум управо је побољшање рада клепсидре.

Места духовности ће касније обновити интерес за технику, али осим изума, пре свега војних, а који се већ у пракси користе, мало ће тога моћи да се пронађе у античким рукописима. За разлику од модерних времена, умни људи у Антици нису записивали како практични изуми функционишу и ко их је открио. То је, истина, тешко разумети из перспективе постојања данашњих патентних завода, специјализованих стручних часописа, интернет портала и ТВ емисија које прате сваки нови технолошки подухват.

Упркос томе, сасвим је јасно да је кључни допринос развоју античке технологије дао сам Архимед из Сиракузе (око 290-212 п.н.е), грчки физичар, математичар, филозоф и изумитељ, научник невероватно плодан не само за своје доба. Три века после Талеса из Милета, као и потоњих јонских физичара и питагорејаца који су већ били значајно развили астрономију и математику, Архимед је затечену баштину допунио опусом који је огроман и разнородан, и то само по оном што је сачувано до данас.

Нажалост, није сачуван ниједан спис о Архимедовим практичним изумима и машинама. Према Плутарху, Архимед није писао о својим практичних изумима јер је о њима имао ниско мишљење, иако су га они учинили славним. Ипак, легенде о Архимеду донекле сведоче да је заиста стварао практичне механизме.

Архимеду се приписује изум пумпе која, налик на сврдло, под нагибом извлачи воду. Наводно је истраживао употребу полуге и зупчаника за пренос и појачавање сила, а њему се приписује и реченица “Дајте ми полугу, померићу земљу”.

По чувеној анегдоти, за краља Сиракузе мерио је однос злата и сребра у краљевској круни, да би кад је схватио како делује сила потиска истрчао из каде го на улицу са узвиком ХеурАка (Открио сам). То је данас немогуће проверити, мада та прича сигурно има основа пошто у првој од две књиге “О плутајућим телима” Архимед износи законе хидростатике.

Према легенди, Архимед је конструисао и неколико ратних машина за одбрану Сиракузе од Римљана. Користио је систем великих сочива како би запалио галије на мору, а конструисао је катапулте, велике праћке и бацаче врелог уља. Наводно је конструисао и два мала механичка планетаријума која су Римљани открили после освајања Сиракузе 212. године пре нове ере.

Скоро три века после Ктесибија и Архимеда, Херон из Александрије, геометар и изумитељ који је преминуо око 32. године нове ере, систематизовао је читаву менажерију механичких изума из Вавилона, Египта и Старе Грчке. Херон је у математици познат по формули за израчунавање површине троугла помоћу дужина све три странице, која носи његово име, а у две књиге “Пнеуматике”, Херон је представио низ механичких уређаја као што су механичке птице, лутке, ватрени мотори и водене оргуље.

Најпознатији изум Херона из Александрије је парна боца, аеолипил, што је је прва парна машина која је икада начињена. Ова једноставна направа се састојала од суда у коме се загревала водена пара и цевчица кроз које је пара излазила. Због закона одржања импулса, пара из цевчица је вртела боцу у правцу супротном од млаза паре.

Налик на Александрију, и Родос је у II и I веку пре нове ере био значајно средиште античке астрономије, где су настала важна астрономска открића, а сматра се и да је Антикитера механизам направљен на острву Родос. Филозоф стоик Посејдоније (135-51 п.н.е) основао је на овом острву академију у којој се проучавала астрономија. Његов ученик, Цицерон (106-43 п.н.е) записао је како је Посејдоније “недавно конструисао инструмент који у сваком окрету репродукује кретање Сунца, Месеца и пет планета”.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име