Суптилне разлике у језицима и њихов утицај на начин на који доживљавамо свет око нас су предмет расправа још од почетка 20. века.
KАДА ОТВОРИМО ОЧИ, већина нас види безброј боја које нам омогућавају да идентификујемо предмете, материјале и супстанце у нашем окружењу. Иако је број хроматских нијанси које можемо да уочимо огроман, да би смо олакшали комуникацију са другим људима мноштво нијанси смо сместили у свега неколико категорија. А научници тврде да је то само још један доказ да на свет боја могу утицати култура и наша искуства.
У првој половини 20. века лингвиста Бенџамин Ворф је снажно заговарао теорију да језик који учимо драстично утиче на начин на који опажамо, памтимо и размишљамо о свету – хипотеза која се зове лингвистичка релативност. У деценијама које ће уследити научници су покушали да открију – да ли наш матерњи језик утиче на то како опажамо боје?
Међу првима ову хипотезу су решили да тестирају антрополози Брент Берлин и Пол Kеја у другој половини 20. века. Они су у речницима истраживали називе боја на 100 језика и открили да термини боја нису арбитрарно распоређени међу њима – већ да прате предвидљиву хијерархију. Укратко, супротно хипотези лингвистичке релативности, закључак до ког су дошли је да се универзални образац „врти“ око шест основних боја – беле, црне, плаве, жуте, зелене и црвене.
Kолико је заиста небо плаво?
Иако у енглеском и шпанском језику постоји један термин који се односи на плаве боје, међу језицима као што су руски, грчки и турски постоје различити изрази за светлоплаву и тамноплаву – на грчком за светлоплаву се каже „ghalazio„, док је тамноплава „бле“. А неколико студија спроведено над говорницима ових језика је доказало да су они бржи и сигурнији када је у питању разликовање светле и тамноплаве нијансе. Штавише, они су у стању да боље направе разлику између плавих нијанси у поређењу са говорницима енглеског или шпанског језика, и то као да су у питању различите боје.
Слични резултати су добијени и приликом анализе других категорија боја, на основу чега су научници дошли до закључака да груписање у одређеном језику утиче на начин на који их говорници перципирају и памте. Ипак, закључак научника је да уз брзу обуку свако може да прошири свој речник и научи да прави разлику између различитих нијанси.
Национална географија
