Иако важи уврежено мишљење да су били брутални и неосвешћени, нова истраживања показују да су неандерталци ипак имали софистицирана осећања.
Кости неандерталца откривене у пећини Сханидар у Ираку, од раније познатој по фосилима изумрлих рођака наше врсте, нов је доказ да су и они сахрањивали своје мртве и да су током ритуала сахрањивања користили цвеће, објавили су научници.
У пећини смештеној у полуаутономној регији Курдистан у северном Ираку, 1960. године откривен је добро очуван горњи део тела одраслога неандерталца који је живео пре 70.000 година.
Процењује се да је неандерталац, назван Shanidar Z, био у четрдесетим или педесетим годинама, али његов је пол је остао неутврђен.
Пећина је представљала кључну локацију за археолошка истраживања и сазнања половином 20. века.
Пре 60 година у њој су пронађени остаци 10 неандерталаца, седморо одраслих и троје деце, што је пружило нов увид у њихова физичка обележја, понашање и у начин исхране.
У КОСТУРУ ПРОНАЂЕН ПОЛЕН
Тада је на налазишту, у близини једног костура откривена и већа количина цветног полена, што је научнике подстакло да истраже да ли су и неандерталци имали посмртне ритуале током којих своје мртве сахрањују уз цвеће.
Хипотеза је допринела томе да се промени досад уврежено становиште према ком је доба у којему су живели неандерталци било мрачно и брутално.
Критичари су изнели своје сумње, међу којима је и претпоставка по којој полен можда потиче од савремених људи који раде у пећини или од глодара и инсеката.
У костима Shanidar Z -а, откривеног 1960-те, у седименту који садржи древни полен, пронађене су и остале минерализоване остатке биљака, што је поново у први план изнедрило могућност да се радило о покопима с цвећем.
КОГНИТИВНА СОФИСТИЦИРАНОСТ
Научници већ годинама расправљају о томе јесу ли неандерталци сахрањивали своје мртве уз погребне ритуале, онако како то чини наша врста, а у склопу шире дебате о нивоу њихове когнитивне софистицираности.
„Кључна је намера која се крије иза сахране. Тело се, наиме, може сахранити из сасвим практичног разлога – да бисте избегли опасне лешинаре или да бисте елиминисали неугодан мирис. Али када изоставимо практичне елементе, ово је значајно јер упућује на комплекснији, симболички и апстрактан начин размишљања, саосећање и брига за мртве, а можда и осећај жалости и губитка“, сматра научница са Универзитета у Кембриџу Ема Померој, главна ауторка истраживања чији су резултати објављени у часопису Antiquity.
Научници верују да је Shanidar Z намерно смештен у јаму ископану у дубљим слојевима земље, која је била намењена за још четири тела.
Костур лежи на леђима с левом руком испод главе и савијеном десном руком испруженом у страну.
Неандерталци су били крупније грађе од хомо сапиенса и имали су гушће обрве. Насељавали су подручје Евроазије и атлантске обале до Урала у раздобљу од пре 400.000 година до отприлике пре 40.000 година, кад су нестали и када се наша врста доселила у то подручје.
Извор: Национална географија
