Недуго након Стаљинградске битке, многе војне јединице Црвене армије почеле су да користе камиле на јужним деловима фронта ради транспорта муниције, горива за тенкове и авионе, хране, воде, па чак и самих војника.
Коришћење ових животиња било је неопходно због терена који пружају калмичке степе – отвореност, примитивни путеви, мањак воде и најважније, недостатак адекватних помоћних возила за совјетске оружане снаге.
„Камиљи батаљон“ од око 1.000 камила носио је 12.000 тона разноразног терета, који би иначе захтевао коришћење од око 134 камиона.
У част својих херојских подвига, 308. стрељачка дивизија преименована је у 120. гардијску механизовану бригаду, и као део 3. армије Рокосовског фронта учествовала је активно у Стаљинградској бици под командом пуковника Леонтија Гуртева (где је чувала Барикади фабрику оружја), ослобађању Орела, Операцији Багратион, кампањи за ослобођење Белорусије, Источној пруској офанзиви и коначно Бици за Берлин.
Једна од ових камила, названа једностано – Кузнечик, која је извршавала логистичке дужности, пратила је војну формацију састављену углавном од људи из Сибира, све до Берлина, где је њен јахач наводно навео животињу да пљуне на остатке Рајхстага.
Камила је наводно добила три црвене траке због повреда задобијених током бомбардовања дивизије, као и медаљу „За одбрану Стаљинграда“.
Извор: Национална географија
