Датирање писања Јеврејске Библије вековима представља значајан изазов у научним круговима. Догађаји описани у неким од библијских приповести били су далека прошлост и у времену обликовања наратива које о њима говоре. Неке од библијских књига су написане као покушај да се сачува усмено предање које им је вековима претходило. Делови Јеврејске Библије садрже фрамете чији се корени могу тражити у различитим временским раздобљима.
Извесни, по правилу мањи делови, често се могу датирати на бази историјских или културолошких идеја које су садржане у њима. Јеврејска Библија је богата таквим идејама: монотеизма, монархија, жртва, свештеничко ривалство, значајни ратови итд. На жалост, многи историјски подаци познати су нам само из Библије због чега не могу бити датирани на бази ванбиблијских историјских извора. Многе нити не могу бити чврсто повезане са независним, дефинианим, изворима.
Све наведено објашњавају Роналд С. Хендел (Ronald S. Hendel) и Јан Јоостен (Jan Joosten) у свом чланку колико је стара Јеврејска Библија (How Old Is the Hebrew Bible, Biblical Archaeology Review, January/February, 2020). Они су доказивали да, у недостатку других алата, језик обезнеђује најбољи доказ на бази којег је могуће одредити дтум настанка списа укључених у Јеврејску Библију. „Језик се развија; он је сачињен од звукова, сематнике, синтаксе који се током времена мењају. Теоретски је, стога, могуће одредити појединачних списа.“ Они признају да ово тренутно није јасно дефинисан процес будући да укључује истраживање: дијалекта, стила, књижевних алузија, жаргона који с налазе у тексту чије се датирање покушава на бази језика.
Недостаци дијахроних метода (које се радије усресређују на историју текста, него сам текст) у вези са датирањем библијских списа су, такође, велики тако да морају бити надомештени лингвистичким истраживањима. Библијски списи који се датирају у персијски период или касније сматрају се познобиблијским списима, а препознатљиве су су по арамејским и персијским позајмљеницама. Други списи чак иако говоре о знатно ранијој историји, садрже алузије на Макавејске ратове и на бази тога се датирају у позније доба библијске историје. Са друге стране, Петокњижје (Постање, Излазак, Левитски законик, Бројеви и Поновљени закон) су писани класичним библијским јеврејским језиком са свега неколицимом позајмљеница.
Уочавајући другачију форму древног јеврејског језика којим су означене њиге Јеврејске Библије, Hendel и Joosten закључују да је она писана у току периода дужег од миленијума.
извор: Biblical Archaeology Society
