Августа 1831. године, двадесетдвогодишњи младић Чарлс Дарвин нашао се на животној прекретници – стигло му је писмо које ће последично променити ток светске науке.
Чарлс је одрастао у великој породици, био је пето од укупно шесторо деце. Деда Еразмо Дарвин био је угледни природњак, а отац Роберт богати лекар који је силно желео да се и Чарлс посвети медицини. Но, Чарлсу је медицинска школа у Единбургу била смртно досадна, па га је врло изиритирани отац послао у Христов колеџ на Универзитету Кембриџ где је изучавао уметност и науке, али се спремао да постане англикански свештеник.
Дарвин је у души био природњак. На завршној години, заједно са још неколико студената маштао је да посети Тенерифе и проучава природу тропика, па је као припрему за то путовање у лето 1831. похађао курс угледног геолога Адама Сеџвика где се показао као врло мотивисан ученик и истраживач. Тог лета 1831, седам дана по завршетку курса Чарлс се као свршени студент вратио кући у Шрузбери. Писмо га је затекло у припремама за свештенички позив.
Истовремено, на другом крају Британије припремана је чувена експедиција бродом Биглом коју је предводио капетан Роберт Фицрој – задатак те експедиције био је да плови Атлантским океаном, затим да обиђе јужни део Јужне Америке, и да на крају прође крај Тахитија и Аустралије, како би се направило детаљно хидрографско снимање. Но, капетан Фицрој је сматрао да је важно да са њим путује и геолог, природњак и џентлмен – који би не само сакупљао узорке него му и правио друштво на дугом и самотном путовању.
И тако је, захваљујући препоруци геолога Адама Сеџвика Дарвина по повратку у дом сачекало писмо – позив да се прикључи експедицији ХМС Биглом. Још колико сутрадан Дарвин је написао писмо свом ментору, професору Џон Хенслоу, да због противљења оца не може да прихвати позив, иако би то радо учинио.
Дарвинов отац је иначе био прави грмаљ – висок и тежак толико да је његов кочијаш увек морао да иде испред и проверава да ли је под куће коју је доктор Дарвин посећивао довољно чврст да издржи његову тежину. Рано је остао удовац – када је Чарлсу било свега 8 година – и старао се о шесторо деце. Након искуства са Чарлсовим запостављеним студијама медицине, само је желео да се Чарлс уозбиљи и постане свештеник – некаква експедиција на коју је Чарлс позван (и коју је требало да финансира) звучала му је као нова, младалачка авантура.
Имао је мноштво приговора и разлога зашто Чарлс не треба да крене на експедицију – Чарлс их је све пописао и послао у писму свом ујаку:
1. Није добро за моју репутацију будућег свештенослужитеља
2. Понуда је преварантска
3. Мора да су позицију природњака понудили многима пре мене
4. Пошто многи ту позицију нису прихватили мора да постоје озбиљни приговори на брод или експедицију
5. Да се после тога никад нећу смирити и водити стабилан живот
6. Да ће мој смештај бити веома неудобан
7. Да се ово може сматрати мојим поновним мењањем професије
8. Да ће бити бескористан подухват.
Два дана касније, Чарлс Дарвин се спаковао и кренуо на петогодишњу експедицију на којој ће прикупити доказе за своју будућу теорију еволуције.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
