Само небо зна где су завршиле душе несретница попут тебе… Оних које нису размишљале о својим поступцима, оних које нису гледале у прошлост нити су мариле за будућност, оних које се нису стиделе људи нити су се бојале Бога….
Питам се допире ли до тебе моја помисао, како ти је кад те дотакну крила моје молитве, смеш ли да погледаш у очи птицу, ти која се не бојиш разрушити ничије гнездо ти којој није свет ни рођени дом, ни рођена деца…
Знаш ли где одлазе они који се не боје Бога? Ја не желим да знам и никад опростити нећу… Не жалим те, не плашим те се, ти си само тамна сенка… Мој Бог стоји поред мене и крилом ме својим заклања од пропасти и нељуди… Понор језера у коме се огледаш тебе мами на дно са кога нема повратка.
