Први „Дани Милана Ђокића“ одржани су у Краљеву 8. и 9. јула уз богат и садржајан књижевни програм на којем је додељена награда „Милан Ђокић“ за рукопис поезије „У мередову“ Јелене Калајџије. Жири у саставу Иван Новчић, Александар Марић и Милица Миленковић на овогодишњем конкурсу Центра за афирмацију стваралаштва Поетикум оценили су да овај рукопис завређује посебну пажњу и да афирмише тековине универзалних уметничких домета које су биле блиске стваралаштву Милана Ђокића, краљевачког сликара и песника. У издању Поетикума награђеној песникињи уручена је повеља „Милан Ђокић“ као и прво издање њене књиге.
Програм је отворен 8. јула у 18 сати у Народном музеју града Краљева под називом „Утишаности Милана Ђокића“ у оквиру којих је представљен ликовни и књижевни пут Милана Ђокића кроз сећања његових блиских сарадника и пријатеља: Катарине Грујовић Брковић, директорке Завода за заштиту споменика културе града Краљева, Драгише Обрадовића, академског вајара, Љубише Симовића, историчара уметности и Александра Марића, песника. На свечаности отварања „Дана Милана Ђокића“ награда „Милан Ђокић“ уручена је Јелени Калајџији. Песникиња се публици обратила видео поздравом истакавши да јој је част што је добитница ове награде. Награду је уручио Милош Милишић, саветник градоначелника за културу.
Истог дана у вечерњим сатима у Културном центру Евергрин одржано је песничко вече „Летње рачунање поезије“. Домаћини су угостили песнике Верољуба Вукашиновића, Милицу Миленковић, Ненада Обрадовића, Љиљану Павловић Ћирић, Наташу Ђуровић, Тонија Пердића, Ивана Рајовића и Зорана Недељковића који су пред публиком читали своје песме.
Другог дана 9. јула тачно у подне у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ у Краљеву одржана је трибина под називом „Византија у савременој култури“ на којој су др Владимир Коларић и мср Милица Миленковић истакли значај Византије и њених непосредних утицаја како на културу и идентитет нашег народа тако и на књижевност као уско повезну како са историјским грађењем нашег националног бића тако и са њеним одјецима у Краљеву који су видљиви у литератури Милана Ђокића, Горана Петровића и Александра Марића.
Овогодишњи програм организовали су Центар за афирмацију стваралаштва Поетикум, Народни музеј Краљево, Завод за заштиту споменика Краљево, Културни центар Евергрин уз подршку Града Краљева, ЈКП Водовод и LKWorld Logistic. Циљ ове манифестације је да сачува сећање на Милана Ђокића и његов рад.
Милан Ђокић рођен је 22. октобра 1937. године у Читлуку код Крушевца. Основну школу и гимназију учио је у Подунавцима и Смедереву. Mатурирао je у Крушевцу 1955. године. У Крушевцу почињу прва интересовања за уметност, сликарство и поезију. Постаје члан Клуба младих писаца и књижевника Крушевца, 1954/55. и чита своје прве радове. Објављује своје прве песме у “Победи”, “Студенту”, “Пољима” – Н. Сад, “Улазници” – Зрењанин, “Омладини”. У Београду, за време студија на Академији ликовних уметности, активно се укључује у културна збивања и постаје члан Клуба младих писаца Београда, при Дому омладине на Зеленом венцу. Клуб је штампао два броја часописа “Младост”, 1956. године. Дипломирао је на београдској ликовној академији 1960. у класи професора Недељка Гвозденовића. Наредне године излаже на Другом октобарском салону у Београду као најмлађи учесник. Магистрирао је 1962. на АЛУ Београд такође у класи Недељка Гвозденовића и постаје члан УЛУС-а. Активно ствара и живи у Београду. У више сезона од 1959. до 1963. године учествује у конзервацији живописа у манастиру Дечани. На Пролећној изложби УЛУС-а 1971. године добија главну награду. Од 1972. године прелази да ради у Завод за заштиту споменика културе у Краљеву на пословима конзервације живописа и иконописа. Активно излаже у Удружењу ликовних уметника Западног Поморавља где је више пута награђиван. Ради на конзервацији цркве у Јаначковим Пољу 1978, на конзервацији фрагмената из цркве у Дежеви, цркве у Враћевшници, иконостасу чачанске цркве, фресака у манастиру Никољу. Од оснивања члан је књижевног клуба “Багдала”, где и објављује радове из ликовне есејистике. Прву књигу песама “Седми трубач” објавио је у “Багдали”, 1990. године.
Ликовна монографија о Милану Ђокићу, чији је аутор Срето Бошњак, историчар уметности, изашла је 1998. године у издању Народног музеја Краљево и Колекције “Кошанин”. У “Повељи” – Краљево, сарађује и објављује ликовну есејистику и поезију. Члан је Књижевног клуба Краљево од оснивања. У “Повељи” објављује другу збирку песама “Господ над војскама”, 1997. године. Заступљен је у антологијама: “Грана која маше” (хаику поезија) и зборнику хаику клуба из Краљева “Ненад Бургић”, “Између два даха”; награђиван на конкурсима за хаику поезију; заступљен у антологији “Дечанска звона” и “Крушевачка розета”. Такође је заступљен у антологији “Српска поетска плетеница” коју је сачинио Дејан Томић, штампао “Прометеј” у Новом Саду, 2ОО3. године. Био је члан Удружења књижевника Србије од 1999. године. Добио је награду за рукопис збирке песама “Потез” за 2ОО4.годину Књижевног клуба у Краљеву, која је изашла 2005. Роман “Ветрометине звон” објавио је 2008. године у издању Књижевног клуба Краљево. Књигу изабраних и нових песама “Ине светлости” у издању Књижевног клуба Краљево, објавио је 2011. године. Књигу раних песама „Скрајнут пут“ 2017. Књигу одабраних хаику поесама „Дах цветне баште“ постхумно је објавио Поетикум 2020.
Роман о Априлском рату, остао је незавршен. Преминуо је у 22. фебруара 2018. године у Краљеву.
Милица Миленковић
