Оче наш,
Ти знаш молитве моје
и шта Ти увек прво кажем.
Праштај,
јер мајчино срце у љубави себично је
и пред ликом чеда свога
обневиди за неправде света.
Молим сада за једног од нас,
за светост
за лице христолико
за очи плаве у којима је небо,
за рамена
што на њих паде терет непреболан,
за руке што осташе празне
за загрљај у којем више никог нема
за срце што због Тебе куца
за душу православну,
снаге му дај.
И за род мој.
Де, осветли путељак
куд прођоше Симеон и Сава,
стопе да им љубим.
Да не ходише овом гором Атонском
ко би роду мом
показао Твоје свете путе?
За све оне што Тебе тражише
молим Ти се сада.
И за човека мог.
Молитву без речи
у срцу свом за мене чува,
а латице душе многоцветне
просу пред оне што силно их љуби.
Твој јесте.
Страда за ближњег, радости моја
па одмара очи на лику Сина Твога.
А ја те силно волим Оче.
Остани уз мене, не одступај
као ни тад кад заборавих на Те,
и када падох
залутавши у предворје дома злога.
И увек
бичем Истине распали
нек’ пуца кожа,
и нек’ сузе и бол окају сва сагрешења моја,
све док ми љубав по тамјану не замирише,
да знам да ми је место
увек и само у наручју Твоме
молим Ти се добри наш Оче.
