Огњена Маријо,
Врати ми га.
Луда девојко,
Молим те, пливај,
Сунце ће те спржити.
Врати ми га.
Погрешила си море.
И веру.
Нисам.
Ово је твој дан.
Ја нисам овде,
Причаш сама са собом, Марта.
Твоје су ватре на свакој води,
Со је једнака за све вере.
Ћути.
Свеједно, чућеш ме.
Престани да плачеш.
У овом мору има довољно
И соли и воде.
Не плачем.
То моје ватре праве фатаморгану.
Не причај глупости.
Опсена има у пустињи,
Ти си већ зашла на пучину.
Ја сам пустиња.
Ти си у поноћ крочила
На још топли траг његових стопала
И све се тише чуо
Док си се гнездила
У сновима срећних девојака.
