Родитељи се одувек труде да својој деци дају лепа и аутентична имена која би могла да са поносом носе кроз живот. Најбоље је ако та имена могу да симболизују вредности којима целог живота тежите и за које се борите. Управо тако имена је својој деци дао чувени српски либерал, економиста, политичар и новинар Владимир Јовановић.
Владимир Јовановић био је министар финансија, потпредседник Државног савета, члан Сената, професор Политичке економије на Великој школи, идеолог Либерална странке, економиста, политичар, новинар, председник Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.
Једноставније – реч је била о једном од водећих српских интелектуалаца на прелазу из 19. у 20. век.
Јовановић је био европски ђак, у току са свим оновременим политичким токовима и филозофским мислима. У складу са његовим либералним начелима, највећи утисак на њега оставило је дело Джона Стјуарта Мила “О слободи”.
Зато вероватно и не чуди што је својој деци дао имена управо по вредностима у које је највише веровао – Слободан и Правда.
Сина Слободана Владимир је добио 1869. а ћерка Правда рођена је 1871. године. Ова имена су тада први пут забележена код Срба. До данас, име Правда се није “примило” и скоро је заборављено. Са друге стране, изгледа да се Слободан нашем народу и те како свидео, па је све до данас једно од најпопуларнијих мушких имена у нашој земљи.
А Правда и Слободан?
О Правди Јовановић се данас мало зна. Познато је да се удала за Михаила Ристића, чувеног српског дипломату, посланика и конзула познатом по помоћи српском народу и цркви у Македонији и Старој Србији. Михаило и Правда имали су сина Андрију Андру Ристића, правника, који је завршио гимназију у Паризу, Правни факултет у Београду где је и докторирао 1936. године.
Судбина Слободана Јовановића много је боље позната!
Слободан Јовановић био је један од најумнијих Срба свога времена. Био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор и декан Правног факултета у Београду.
Марта 1941. ушао је у владу генерала Душана Симовића као потпредседник владе, као једина нестраначка личност. Са краљем Петром ИИ и српском Владом током Другог светског рата је боравио у Лондону. Био је прво потпредседник, а затим и председник те избегличке Владе, а напустио ју је с доласком Ивана Шубашића који је преговарао са Титом.
Слободан Јовановић је био веома критички настројен према комунизму. Након завршетка оптужен је за народног издајника. Одузета му је сва имовина и држављанство, а његове књиге су постале забрањене. Преминуо је у Лондону, 1958. у деведесетој години, као апатрид.
Слободан Јовановић је званично рехабилитован 2007. године. Данас се његов лик налази на новчаници од 5.000 динара, а плато испред Правног факултета у Београду носи његово име.
Извор: Историјски забавник
