Свагда се дешава да смо данас малодушни, а сутра храбри, да смо у једном тренутку тужни, а већ у другом одушевљени, да у једном тренутку бива напад страсти, а у другом – Божија помоћ, која тај напад пресеца. Ти прекосутра нећеш бити какав си био јуче, нити ћеш увек остати исти, љубљени. Но, доћи ће ти благодат Божија и Господ ће ти помоћи. Рећи ћеш тада: „Где си био до сад Господе?“ , и Он ће ти на то узвратити: „Гледао сам како се бориш и чекао.“ Будимо трпељиви и великодушни. Стешњујмо себе и укроћујмо тело своје, потчињавајући га и далеко од себе одбацујући страсти.
Нека се свако сети колико је пута падао у искушење, изнемагао и падао у малодушност, да би потом одједном добијао снагу, добро расположење, крепост, дух живи и одушевљени, преко речи уразумљења или преко молитве ближњих. Потом би опет следио подвиг и опет укрепљење силном десницом Божијом. Слично ће се дешавати и у остало време вашег подвижничког (хришћанског) живота.
Зато нека нико не пада у униније и нека нико не пада духом! Помажимо једни другима, тешимо једни друге и подстичимо на љубав, трпљење и ревност за испуњење заповести Божијих.
Преп. Теодор Студит
