Рођен у је малом месту Љубеч близу Чернигова. Световно име му је било Антипа. Рано је напустио Русију. Отишао је у Свету гору, где се замонашио и подвизавао у манастиру Есфигмену, односно у испосници изнад манастира.

Године 1028. вратио се у Русију где је живао животом пустињака у пећини на планини Берестово.

Према неком небесном јављању игуман га упути у Русију, да тамо ствара монаштво. Он је изабрао једну пештеру код Kијева. Kада се око њега сабраше желатељи монашког живота, тада им он постави за игумана Теодосија, а он остаупештери као безмолвник.

Божјим благословом манастир је постао матица руског монаштва. Антоније претрпе многе злобе од људи и од демона, но он победи све својом кротошћу. Имаше велики дар прозорљивости и исцелења болних. Представи се Господу 1073 год. у 90 год. свога живота, оставивши свој духовни расадник да кроз векове доноси добре плодове православном народу у Русији.

Његов аскетски живот привукао доста хришћана који су следећи његов пут прихватили монаштво и пустињаштво. Тако је на том месту створена чувена Kијевско-печерска лавра. Kада је број монаха достигао 12 људи, ископана је дубље пећина, и у њој саграђена црква, трпезарија и одвојене монашке келије. Након тога, Антоније се повукао се из манастира и отишао поново у шуму. Око њега су поново почели да се насељавају монаси. Тако је уз благослов Антонија изграђен на планини први дрвени храм Успења Пресвете Богородице.

Свети Антоније Печерски је умро 7. маја 1073. године, у својој 90. години живота.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име