Када се у Београду појавио приватни градски превоз, на улице је изашао аутобос на спрат кабриолет, онај црвени из Лондона. Једног дана док је Сунце безобзирно пекло на горњем спрату питала се старица:
– Где је тај возач?- забринуто прозботи убога бакутица кукастог носа.
– Изашао је напоље. Да се испиша, знате.- рече је неки налицкани мангупчић у уским панталонама који је седео поред једног косматог.
– Па ко вози онда!?! Ко вози!!?! Ааааааа…! Сви ћемо изгинути!!!
Убога старица је устала и онако повијена гледала унезверено, возача није било, аутобус је ишао а сви су седели као да су аутономна возила давно постала реалност реалност. Путници су ћутке гледали своја посла, и ако их углавном нису имали.
– Сви ћемо изгинутиииии!!!! – крештала је старица док је изводила двоструки салто прескачући шипке аутобуса, дочекавши се на ноге и одскочивши од крова стојадина који је обилазио аутобус завршивши на шофершајбни шлепера који је великом брзином долазио у сусрет. Смежурана врећа сломљених костију откотрљала се преко крова црвеног југа 45 који се трудио да преживи још једну гужву па се зауставила код банкине.
На ветробранском стаклу остала је повећа црвена мрља као од неке џиновске зунзаре. Длакави турчин у поткошуљи укључи брисаче док је увијао масне бркове. Прешао је пола пута, чим изађе из Београда свратиће на прво одмориште.
– Гле, гле! Јеботе, батице јел’ виде ти ово? Јел’, јел’!!!- цичао је мангупчић косматом који је превртао палчеве.
– Будала! – рече космати себи у браду и залепи му шамарчину жуљавом шакетином.
Оном налицканом испаде стаклено око које су касније сви тражили.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

nekazano.me

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име