Једна гробница непроцењиве историјске вредности са Христовим монограмом налази се у подруму једне приватне куће. Друга испод некадашњег „Нитекса“, трећу је прекрило смеће. Ко и како брине о културном наслеђу родног града цара Константина?
Александар Алексић, археолог-конзерватор, објашњава да се на простору данашњег насеља Јагодин мала у Нишу, између Тврђаве на западу, Цркве Св. Пантелејмона на северу, ОШ „Његош“ на истоку и Нишаве на југу налазила главна градска некропола (гробље) античког Ниша. Како каже, не постоји прецизна званична евиденција о броју до сада откривених ранохришћанских гробница, јер је насеље формирано још у 19. веку.
ЦРКВА-БАЗИЛИКА
– Процењује се да је пронађено више десетина зиданих гробница, као и више стотина појединачних гробова античких Нишлија. Овој некрополи припадају и остаци најмање пет ранохришћанских цркава које су откривене на овом простору. Данас је могуће видети остатке само једне цркве-базилике, и то код јагодин-малског моста. Јагодин-малска некропола са својим бројним ранохришћанским гробницама представља једну од најзначајнијих археолошких локалитета Европе из ранохришћанског периода, који сведоче о најранијим облицима ранохришћанске уметности не само у погледу архитектуре већ и у виду зидног сликарства – објашњава Алексић. Једна гробница непроцењиве историјске вредности са Христовим монограмом, налази се у подруму једне приватне куће. Пронађена је 2006. године када је купац старе куће, приликом рушења да би изградио нову, случајно открио. У гробници са фрескосликама, пронађена су три скелета, као и комади свиле, што може указивати да се ради о имућној породици. Христов монограм је од изузетно квалитетног материјала урађен и осликан је на своду златнобраон бојом на плавој подлози, са словима алфа и омега око ког је венац од ловоровог лишћа.
ФРЕСКЕ ПЕТРА И ПАВЛА
Пронађен је и новчић Теодосија Првог из 393. године, што даје информацију да се раду о крају четвтог и почетку петог века. Након открирћа, обавештен је Завод за заштиту споменика, археолози су одрадили свој део посла, добијен је статус да је под заштитом државе и то је било све. Јавност овде нема приступ.
Даље, у Енглеском дому налази се историјско благо, гробница са фрескама Петра и Павла, са две калоте, као и гробница север-југ, такође из 4. и 5. века. Конзервација гробнице са фрескама Петра и Павла је урађена шездесетих година, када је саграђен и објекат изнад гробнице. Спорна активност која је довела до исушивања фресака је урађена почетком седамдесетих, а двехиљадитих спроведени су радови на реконструкцији објекта изнад гробнице и ту је завршена читава прича. Фреске се виде у обрисима, а копије и макета могу се погледати у музејској поставци. Иако је изнад гробнице постављен објекат за заштиту, он је закључан, а унутра се налази смеће. Данас посетиоци овде немају шта да погледају.
Званичних одговора нема, само су остала обећања, а о разлозима и плановима нико или нема одговор или једноставно не постоје механизми.
КАСНОАНТИЧКЕ ГРОБНИЦЕ
Када је у Ниш 2011. стигао „Бенетон“, вероватно да нису ни слутили ће куповином „Нитекса“ у наслеђе добити и право историјско благо, јер је већ 2012. откривена гробница на том простору, када је „Бенетон“ почео да изводи радове за нови производни погон.
У Заводу за заштиту споменика Ниш објаснили су за „Блиц“ да су тада пронађене касноантичке ранохришћанске гробнице, односно 13 гробних целина. Завод за заштиту споменика културе Ниш је на основу уговора са компанијом „Бенетон Србија“ обављао археолошко праћење над извођењем наведених радова.
Заштитна археолошка истраживања су обављана у габариту пројектованих темеља за изградњу погона „Бенетона“.
– Укупна површина на којој су спроведена археолошка истраживања износи преко 820 метара квадратних, што је чинило мање од 20 одсто од укупне површине која је планирана за изградњу. На наведеној површини укупно је констатовано 75 гробних целина, од чега је археолошки истражено 70. Овај број сачињавају 16 зиданих гробница (од чега три са аркосолијама и куполом), 21 зидани гроб, девет гробова са конструкцијом и 29 слободно укопаних гробова. Све гробнице датирају из периода између 4. и почетка 7. века, од чега се највећи број датује у период 4. и прве половине 5. века – објашњавају за „Блиц“ у Заводу.
ЗЛАТНИ НАКИТ
Од покретних налаза, нарочито се издвајају налази златног накита.
– Након спроведених археолошких ископавања, „Бенетон Србија“ је одустала од изградње наведеног погона, што је условило да се ископавања на датом простору не наставе. Битно је напоменути да су откривени археолошки налази, према Закону о културним добрима, у власништву Републике Србије, иако Република Србија није власник катастарске парцеле на којој су наведене гробнице пронађене. Свака активност у смислу заштите и/или истраживања на датом простору, условљене су претходном сагласношћу власника парцеле – кажу у Заводу.
„Бенетон“ је своје пословање препустио „Олимпиас групи“, са којима нисмо успели да успоставимо контакт. Оно што смо незванично сазнали јесте да су гробнице у кругу некадашњег „Нитекста“ у лошем стању јер нису на адекватан начин заштићене 2012. године, а посетиоцима је свакако ово место недоступно.
Питања у вези са споменутом темом поставили смо и Министарству културе, али до закључења броја одговори нису стигли.
Извор: Блиц
