Једном приликом сам држао предавање о Рају Божијем, у коме сам рекао да ми, Хришћани, не треба да размишљамо о паклу и да се због тога предајемо страху и очајању, Старац Порфирије Атински вели да Христос не жели да ми, уместо Њега, размишљамо о томе ко ће ићи у пакао а ко не, Није то наше, већ Божије. Наше је да верујемо у Бога и да се уздамо у Његову милост, и према нама и према другима.
Господ жели да Га волимо као свога Пријатеља и Брата, Старац Порфирије каже да је Христос за нас – све! Љубав према Христу свемилостивоме је основ хришћанске вере, а не страх од пакла и паклених мука.
Једна госпођа је чула то моје предавање преко радија и послала ми писмо електронском поштом, у коме је стајало:
„Оче, то што говорите је једнострано! Бог је и праведност, а не само љубав! Бог је говорио о паклу и, ево, ја сам потражила и нашла да Господ на петнаест места у Новом Завету говори о паклу!“
Помислио сам у себи:
„Е, баш је то неко чудно задовољство тражити, наћи и пребројати сва места у Јеванђељу где се говори о паклу!“
Нисам јој одговорио електронском поштом, већ сам јој приликом следећег сусрета рекао: „Зар мислиш да не знам да пакао постоји и да се у Светом Писму говори о њему! Наравно да знам. Али, да те питам нешто, Замисли да живиш у време Господње, да си поред Господа, да ходиш за Њим. Може ли да замислиш да би Христос ниспослао твоју душу у пакао, јер си грешан. Зар мислиш да је Он дошао у свет да нам претио и плашио нас паклом? Или је пак дошао да нас спасе од ђавола, смрти и пакла?“
Из књиге – Духовни живот у свету без Христа
