Гордост је извор гнева у нама. Чим у себи осетиш гнев знај да си роб сопствене гордости. Горд човек се гневи, смирен човек се не гневи никада. Горд човек не може да се не гневи и обрнуто: онај ко се стално гневи је горд.
Са друге стране, смирен човек се не гневи ни онда када га критикују, грде, а ни за своје ставове, ни за своје речи, ни за свој углед или утицај у друштву. Он носи мир Божији у себи, а то је мир који долази од присуства и дејства благодати Духа Светога у његовој души.
Тај мир му овај свет не може одузети, јер је то мир Христа Богочовека, Који је победио свет (Јн. 16, 33). Он не губи тај мир ни када други доводе у питање истинитост његових речи, ни када га лажно оптужују или клевећу. Све је то за њега као дим и пара, не дотиче се нимало његовога срца у коме обитава Бог.
Са гордим човеком ствари стоје потпуно другачије. Довољно је само да му неко не укаже дужно поштовање, да му се неко подсмехне или доведе у питање његове речи или ставове, он ће да плане, разљути се, разбесни се, из њега ће да запламти гнев који спаљује све око себе. Гнев понекад разгневљенога човека претвара у праву правцату звер!
Знам неке познате људе, значајне друштвене личности које су, незадовољне местом које су им наменили у некој сали, демонстративно напуштали званичне пријеме, срамотећи сами себе својим подсмеха достојним понашањем, јер у безумљу гнева не знају ни шта говоре, нити шта чине. Жалосно је што такви људи воде друштво, а не могу да владају собом.
Духовни живот у свету без Христа
