Тама је прислонила
полуотворене усне уз
западну периферију града.
Одувек је одатле долазила.
Позор је вирила кроз прозор.
Људи затворише капке и окапнице,
вођени навикама и зазирањима.
Беху скрушени пред вођом.
У час сваком одређени,
размакнуше се звезде и застори,
од зенита и зидова.
Најбучнији не отворише очи.
Тако се догодило
да невидећи заброде виделом.
До наредног сванућа,
једнима угасише жижак, другима живот.
