„Ја тебе волим, ја тебе познајем боље од тебе, знаш ли ти колико те волим.“…
…И тако стотину пута дневно, речи изговорене од “ вољене особе“.
О како се ове речи залепе за наше срце и душу и душа сва устрепери у својој важности, битности и од туђе „самољубиве љубави.“
Човек хтео то или не, навикне се на ове слаткоречиве људске речи, а оне су заправо као чек без покрића.
Уздати се у такву самољубиву људску љубав, увек неупитно доводи до разочарења и доводи до пада у:
„вери у људе“
