Данас је Дан Николе Тесле. Дан посвећен овом великом српском генију, научнику и проналазачу. Теслу делимо једино са Американцима јер без Америке Тесла не би био светски познат научник, а без српства Американци не би имали таквог проналазача и генија. Данас када сви својатају српског генија, без чијих изума се не може замислити савремени свет, ред је да кажемо да Никола потиче из угледне српске свештеничке породице Тесла. Отац Милутин је био српски свештеник у месту Смиљане, где се Никола родио и где је крштен у цркви Св. Петра и Павла.
Отац Георгине и деда Николе Тесле је био српски православни свештеник Никола Мандић.Теслина бака Софија рођена Будисављевић је ћерка српског свештеника Томе Будисављевића, који је пак био син аустријског племића Марка Будисављевића.
Фамилија Будисављевић је по породичном предању пореклом са Метохије и била је део племства Немањића. И коначно брат Теслине мајке Георгине, а ујак Николе Тесле, био је учени теолог и српски митрополит дабробосански и митрополит зворничко-тузлански Николај Мандић.
Дакле, Никола Тесла није само по једној линији из породице српских православних свештеника, него по обе и то генерацијама уназад. Крсна слава породице Тесла је Св. Георгије, на који дан је Никола у Америци практиковао да позове пријатеље и да им чита Његошев Горски вијенац.
Његова мајка Георгина је знала све стихове Горског вијенца напамет. Тесла је знао да рецитује Бајрона, Шекспира, Гетеа, али и Лазу Kостића, Шилера, Змаја, Бранка, и наравно Његоша. Тесла је и те како био свестан положаја српског народа и пре него су се догодили светски ратови, и пре него је његова родбина из Смиљана била готово затрта од стране усташа. Емпатија коју Никола осећа према свом српском народу, према његовој страдалној судбини али и према његовој величини и историјској улози најбоље се манифестује у речима које је Тесла 1919. године, у часопису Моји проналасци објавио у серији аутобиографских прича. Ту помиње анегдоту из Париза и тренутак када на питање рецепционара хотела у којем је одсео “која је његова титула”, одговорио да је “она највећа могућа”. “Виша од краљевске, ја сам Србин.”
Бити Србин, за Теслу, значи достојанство више од краљевског јер не могу се сви краљеви назвати народом Св. Саве, то могу само српски краљеви и то може само српски народ. Тесла је потпуно свестан и српске судбине али и српске величине а свестан је и да ће његово име постати симбол времена које долази, те зато говори да: „Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дјело једног Србина.“ – ово је изговорио у време посете Београду 1892. године. Његова жеља је да прослави не себе својим научним радом, него Српство. Зато говори да ће му најслађа мисао бити да је то „дјело једног Србина“. И управо је то данас мука свима онима који мрзе Србе. Да се не лажемо, та мржња и њихово културно и историјско сиромаштво су главни мотив што данас Хрвати својатају Теслу.
Тесла приликом те посете Београду 1892. године, говори готово његошевским стилом о себи и свом раду као о „прослављању српског имена“ у „славу отаџбине“ на „олтар српске мисли“. Теслино је завештање да почаст за његова дела буде приписана српском народу. То је исти дух, исти метод, исто дело које је чинио и Свети Сава, све за народ, све за српство а на корист целом човечанству. То је тај спој космополитског, свечовечанског и народног, тј српског. Нема ту шовинизма или какве националистичке ускогрудости, нема мржње или себичности. То је љубав према своме роду али и према целом човечанству. Нема код Николе Тесле онога што данас провејава код наших аутошовиниста, нема стида зато што је Србин, нити одрицања од свог српског имена и народа, без обзира на историјске околности. Напротив, у писму “својој браћи у Америци”, написаном априла 1942. године, Тесла је говорио да ће се у тој години одлучити судбина свега света и да снаге зла окупљене око Хитлера морају бити уништене и додао: “Kолику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јуначство имали су они наши још неразвијени дечаци кад су, пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте. ” Тесла хвали јунаштво српске омладине, која је стала на браник отаџбине пред најездом нациста. Колико је то супротно ономе што наши аутошовинисти заговарају, сервилност и подаништво пред моћнима и силнима. Из Тесле говори Његош, а из Његоша косовскозаветна мисао.
Говорећи о Боју на Косову пољу, Тесла у тексту за амерички часопис „Сенчери магазин“ објављен 1894. године, каже да „Европа неће никад моћи да исплати велики дуг који има према Србима што су они, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски продор.“ У истом тексту Тесла хвали Милоша Обилића на готово истоветан начин на који о српском јунаку пева и пише велики Његош и додаје да „Тешко да има народа који је доживео гору судбину од српског. Са висина свог сјаја, када је царство обухватало готово цели северни део Балканског полуострва и велики део територије која сада припада Аустрији, српски народ је нагло доспео у безнадежно ропство, после фаталног боја на Kосову пољу са надмоћним азијатским хордама.“
Тесла истиче да је поносан што је како каже „потјекао из земљорадничког витешког народа, који је y непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог свијета, нарочито велике Америке.“ – писао је Никола Тесла 1936. године у отпоздраву Удружењу југословенских инжењера и архитеката, које му је упутило честитке поводом 80. рођендана. Теслин однос према Европи и Америци није истоветан. Америку хвали а за Европу говори да је дужна Србима и да дуг никад неће исплатити. Тесла намерно прави јасну дистинкцију између ове две културе и геополитичке целине. Иако у његово време Европа није била оно што је данас, Тесла о Европи говори као једној целини, а у речима да „никад неће моћи да исплати дуг према Србима“ јасно се очитује колективно искуство неповерења и скепсе, које и код Његоша често провејава у односу на Европу, поготово у Његошевим речима упућеним Европљанима да „мртву турску руку држе на врату Србима“.
У том контексту треба гледати и на савремену подвалу да је Теслино наслеђе аустријско или што је још смешније хрватско. Колико је Тесла заиста био везан за Аустрију а још мање за Хрватску, која у то доба практично и не постоји осим као Мађарска провинција, најбоље се види из његовог писма упућеног пријатељу Американцу који је Теслино порекло везао управо за Аустрију. „Поштовани господине, примио сам Ваше љубазно писмо од 31. маја и желим да Вам се захвалим за интересовање које показујете. Ви наравно знате да сам ја Србин, који потиче из једне од најстаријих лоза, с обзиром на то да име породице моје мајке потиче од давнина као и друга имена у нашем народу“, истакао је Тесла у писму 1921.године.
На више места Тесла је истицао своје српство до те мере да би га данас поједини либерални кругови, да је жив, етикетирали као српског националисту и екстремисту:
“Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету”, рекао је Никола Тесла, 2. јуна 1892. године, у говору студентима Велике школе у Београду. Из свега приложеног је јасно да нема никаквог спора да је Никола Тесла и по рођењу и по опредељењу био и остао до краја живота Србин. И то не случајни Србин, каквих данас имамо, који нити знају шта су, нити зашто су то што јесу, већ Србин косовскозаветног његошевског опредељења.
Дубоко укорењен у српској традицији, Светосављу, у епским песмама у косовскозаветној етици. Поносан на своје српство. Свестан трагичне судбине свог народа, али и историјске улоге српског народа, која га је инспирисала на његовом животном путу. Тесла је управо синтеза свега онога најбољег у српству. Есенција српства. Његова генијалност је српска генијалност, не тек нека случајност неког сеоског дечака из кршевите Лике. Напротив, породична свештеничка традиција по обе линије, па и племство по мајчиној линији, али пре свега косовскозаветни идентитет, учинили су да Никола Тесла буде оно по чему га данас цео свет зна!
