Са зграда које су красиле популарни градски трг некада се видела река у свом пуном сјају
Тридесетих година прошлог века умешни фотографи су овековечили изглед Теразија. Овај, централни градски простор био је вечита инспирација свима који су желели да заувек сачувају сећање на памораму тадашњег Београда.
Пажљивом посматрачу ће ипак пажњу привући један детаљ који му одмах не улази у видеокруг. Фотографије су направљене из висине, са балкона или прозора неке од високих зграда преко пута здања које је фотограф усликао. У даљини се види – Дунав.
То је само један од показатеља колико је град био мањи, а здања која су чинила градско ткиво нису биле вишеспратнице као данас. Приземне или спратне куће нису ометале поглед којим би од Теразија посматрач погледом досегнуо до реке.
Фотограф је за циљ имао здање Извозне банке, а та зграда и данас плени изглед овог градског трга. Даље, низ Коларчеву па до Позоришног трга, како се у то време звао Трг Републике, клизили су београдски трамваји, редован саобраћајни декор тадашњег Београда.
У даљини, иза Народног позоришта, видела се река, у свом пуном сјају. Поглед ка Дорћолу био је неометан. Бројне зграде и вишеспратнице данашњег Дорћола увелико би онемогућиле такав поглед.
Тако су Београђани у оно време били сигурни да живе на ушћу две велике реке. Данас многи проведу своје радне дане препуне свакодневних обавеза, а да не угледају ни једну реку. Поглед који закриљују нови солитери и зграде са много спратова више није тако богат, и не досеже далеко као што је то било у доба наших предака, у неком другом, старом Београду.
СТАЈАЛИШТЕ ЗА КОЧИЈАШЕ
Теразије су некада имале посебан „паркинг“ за фијакере који су превозили Београђане. Дабоме, то је била привилегија оног, вишег слоја. Крајем 19. века први трамвај је спојио Славију и Калемегдан, тако да су фијакери убрзо постали „демоде“. Прегазило их је време, као и коње и коњанике који су некада красили градске улице.
Зоран Николић
Извор: novosti.rs
