U Boga ne verovah.
Kada je došla regrutacija za vojsku, moja majka, koja je često bila u crkvi i molila se za mene, dala mi je listić papira sa napisanom molitvom: «Sine, neka ovo uvek bude uz tebe».
Posle sam saznao da je na papiru napisan 90 psalam. U vojsci sam bio raspoređen u padobrance,i tu kada skačeš ništa drugo ti nije dozvoljeno osim nužnog,i ja sam molitvu zašio u uniformu ispod levog boka. Prvi skok padobranom. Ne mogu zaboraviti tu maglu kada je ispod tebe bezdan. Skok, povlačim prsten i ništa,u strahu povlačim rezervni i opet ništa,padam, padobran se ne otvara. Zemlja se brzo približava. Ne mogu se setiti svega napisanog, ali dotakoh mesto gde uših papir i zavapih «Gospode, spasi me!»Odjednom, otvara se padobran, moja radost, majčina,vlasti. Pre nego se spustih, dadoh obećanje da ću upisati bogosloviju. Posle bogoslovije, došao sam u manastir i sada služim kao sveštenomonah!
Sbornik : „Prosite, i dano budet vam. Nepridumannыe rasskazы o čudesnoй pomoщi Božieй“.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime