“јер пијаху од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос” (1Кор 10:4)
Покретна стена. У пустињи. Покретна стена, камен који се помера, сетна која клизи… Све то су имена за стену која се креће равном површином удолине бе помоћи чвека ли животиње. Који је смисао Павловог исказакада гооври о стени која је следила Израилце током њиховог путовања кроз пустињу?
Да ли он заиста говори о покретној стени?
Не.
Природни феномен покретне стене је веома различит од чудесног догађаја стене из које је дата вода о којој се говори у 1Кор 10:4.
О чему Павле говори када каже да су Израилци пили из духовне стене која их је пратила?
Павле ову тврдњу формира на бази старозаветног наратива који је повезан са периодом који је уследио после њиховог драматичног одласка из Египта, а пре уласка у Обећану земљу. У том међупериоду сви они су јели исту духовну храну и пили исто духовно пиће (1Кор 10:3–4).
Било ко је упознат са Јеврејском Библијом (Стари завет) могао би да застане и да се упита: шта је смисао Павлове тврдње? У Библији се говори о два чудесна догађаја током којих је Јеврејима дата вода из стене (Изл 17:1–7 и Бр 20:1–14). Оба пута Мојсеј удара стену из које затим истиче вода, али текст нигде не каже да је та стена следила Израилце. Дакле, шта је смисао Павлове тврдње у 1Кор 10:4?
Џон Бајрон (John Byron) истражује ова одељак у свом чланку Павле, Исус и покретни камен (Paul, Jesus and the Rolling Stonе).
Интересантно је запажање поменутог аутора а није Павле једини писац 1.в.хр. ере који се позива на давање воде из стене током израислког путовања кроз пустињу. Извор који се обично означава као Pseudo-Philo’s Biblical Antiquities садржи сличне мисли „а што се тиче његовог сопственог народа, Он их је водио у пустињи, четрдесет година он сам им је давао хлеб са неба, он је навео препелицена њих и следио их је водом (10:7).
Pseudo-Philo истиче да је Бог обезбеђива довољно воде Израилцима у пустињи, док у 1Кор 10:4, Павле говори да их је стена следила. Која је заправо теза ове двојице древних тумача?
„Њихов закључак се чини јасним“ објашњава Бајрон „јер Мојсеј обе стене, и ону у области Рефедима и ону у Кадешу (Изл 17:7; Бр 20:13) назива Меривах. Логино је да се изведе схватање да се ради о истој стени, а како је она различито позиционирана, то води схватању да је она пратила Израил током путовања.“
1Кор 10:4 заправо рефлектује опште идеје постојећих древних тумачења – Израилци су били обезбеђени током пустињског путовања изворима воде. Овакво схватање је потврђено паралелом између Павла и Псеудо-Филона.
У свом одељку, међутим, Павле представља и другу необичну тврдњу: стена повезана са Израилцима у пустињи била је Христос.
На који начин треба да схватимо Павлову тврдњу? Да ли је Павлов исказ дослован или фигуративни?
„На крају крајева иако остаје нејасно да ли Павле стварно мислио да је стена ишла за Израилцима или не“ – каже Бајрон додајући „највећи део древних и савремених тумача сугерише да Павле израилску историју чита типолошки, без инсистирања да је Исус заиста пратио Израилце у виду покретног извора воде.“
Извор: Biblical Archeology Society
