Чему речи? У безмеђу азура
Валова етерских складни токови
Носе ти жеље узавреле ко бура
И уздахе тајне неме љубави.
И, треперећи пред милим прагом,
Заборављених снова хрли ти рој.
Том, тако блиском ваздушном стазом,
Још трен — и пред тобом сам, само твој.
У магновењу сусрета невидљивог
Незнана светлост озариће тебе,
И тешки сан живота свакодневног,
Чезнући и волећи, збацићеш са себе.
Препевао: Александар Мирковић
srodstvopoizboru.wordpress.com
