Скривен иза завесе, ишчекивао је поштоношу, са надом да ово неће бити поновљено јутро као многа пре. Очекивао је, већ је време да та фамозна пошиљка, одговор на поруку најзад стигне или ко зна, можда још једну самообману никада неће пронаћи у лименој кутији.

Не, ништа, празнина рутине поновила се, посматрајући пролазак лица на моторчићу како нестаје у кишном јутру. Није се померао, знао је да ништа је одговор јутра, али је посматрао, некуда одлуталог погледа, угушеног беса или …

Ходајући уназад, не осврћући се, враћао се у пређашњи положај . Сасвим мирно, сео је, наслонио се и запалио цигарету. Рутином понављања, одговорио је на одговор рутине ишчекивања.

Седео је, ишчекујући, ништа није очекивао. Покретима десне руке брисао је капи које су у ритму сливале се, левом руком брисао је мрежу разиграног паука. Седео је, без потребе да покретима нарушава тишину.

Седео је, помало клонуле главе, у стању ни будности ни сна, заустављао је спорост брзине … Заспао је. Коначно. Сутра у исто време, иза замагљеног погледа, један дан старији, стајаће и …

 

 

 

nekazano.me

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име