Кад уђете у његов свет
не зна се где је крај, ни
како ћете изаћи – као
Раскољњиков, бедни човек
ил’ монах.
Достојевски је стварност
од које не можеш да се одвојиш,
већ светлост у оку његових јунака задобијаш ил’ постајеш један од оних,
који војнички шињел носи.
Код Достојевског можеш шамар
на пријему добити, ил’ све на коцки
изгубити, ал’ време проведено са
њим је свечовечанско и лепотом
руских степа уоквирено.
