Винчанска култура или цивилизација је цветала у неолиту, пре 5000 година. Винча је била центар и престоница старе Европе у праисторији
У предграђу Београда, на Дунаву, лежи преисторијско археолошко налазиште из неолита, место светског значаја које вреди обићи. У питању је археолошки феномен који се назива Винчанска култура и простирао се на територији Балкана дуж сливова главних река.
Моје познавање Винчанске културе или Винчанске цивилизације, како би било исправно рећи, било је површно и само кроз пар фрагмената. Међутим, захваљући нашим пријатељима Драгани и Неши Зиловић имали смо прилику да ближе приђемо датој теми.
Наиме, Драгана и Неша су нас позвали да посетимо археолошко налазиште у Винчи и да послушамо званично и незванично њиховог пријатеља кустоса музеја господина Драгана Јанковића Лепог који тамо борави и држи предавања на тему шта је то Винчанска култура.
Посета Винчи је био леп, информативан и садржајан догађај. Поставља се питање да ли су Срби наследници винчанске културе.
Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу југоисточне Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере).
Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Македоније и Босне и Херцеговине.
Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији.
Приобални појас Дунава у зони налазишта Винче, код Београда, проглашен је археолошким парком.
—–
Винчанска култура или култура Старе Европе је настала негде око 5,500 година пне и трајала до 4.500 године пне. То је био центар европске цивилизације скоро 1000 година и почетак европске културе.
У њој је настало и прво писмо, као и обрада метала, бакра. Живело се стајаћим животом, у кућама које врло сличе савременим и еколошким здањима, имали су подно грејање у њима, насеља су била поред река, обрађивали су поља, били су врхунске занатлије.
Радило се о мирољубивој заједници и друштву које није познавало ратове. Винча је била центар трговине за целу Европу.
Винча је откривена 1908 године. Само мали део терена је истражен и оно што је пронађено је конзервирано.
Винчанска култура је названа по локалитету Винча – Бело брдо, које се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 11 км низводно од Београда, на коме је ископавање започео 1908. професор Београдског универзитета др Милоје Васић, на простору од око 400 м². Са мањим прекидима, радови су трајали све до Првог светског рата. 1924. године, обављено је ископавање али накратко, због недостатка материјалних средстава.] Откривени су остаци осам неолитских насеља, од којих најстарије насеље припада периоду средњег неолита и старчевачкој култури.
Винча тридесетих година постаје налазиште чувено у свету. Милоје Васић је 1932. и 1936. објавио четири тома монографије „Праисторијска Винча“, чиме је завршена друга фаза истраживања овог локалитета.
Винча је врло цењена локација у светској археологији и даје јој се научни значај.
У плану је изградња савременог археолошког центра. Тренутно то не изгледа сјајно на терену, можете се и разочарати зашто то све није сређеније и комплексније.
Али ако размислимо колико новца треба за археологију а мало шта вам се може вратити од тих пара, разумљиво је да економски нејака земља не може од тога створити моћну туристичку дестинацију.
Оснивањем Одбора за археолошка истраживања у Винчи при Српској академији наука и уметности и ангажовањем академика Васе Чубриловића и Јована Тодоровића, започета су 1978. године нова ископавања. У почетку је истраживањима руководио Никола Тасић, а од 1982. године академици Милутин Гарашанин и Драгослав Срејовић. После завршетка радова од 1986. до 1998. није било систематских археолошких истраживања. Ипак, 1988. налазиште је уређено због симпозијума под називом „Винча и њен свет“ (оригинални назив – енгл. Винча анд итс Wорлд).
Милутин Гарашанин је 1998. године окупио теренску екипу и тако је почела трећа серија ископавања на епонимном налазишту. Од 2001. уведена је флотација за добијање узорака макробиотичке анализе. Од 2003. започела су ископавања у систему целина („унит“), за разлику од ранијих ископавања у квадратној мрежи. У истраживања су укључене и археозоологија и зооархеологија, а за вођење теренске документације почела је да се користи рачунарска технологија. Од 2002. коришћен је електронски даљинометар (ЕДМ) Направљена је база података и софтвер АрцхаеоПацк (Тасић, Јевремовић 2003.) који је тестиран на ископавањима у Винчи.
——
Винчанска култура је заиста занимљив догађај у светској историји и када се нађете тамо, уђете у један помало утопијски свет.
Свет који је фасцинантан због свог начина и стила живота, због невероватне памети и мудрости која их је красила.
Златко Шћепановић
Bašta Balkana
