Винсент ван Гог, 1853-1890) је био постимпресионистички сликар, холандског порекла. Надалеко познат чувени сликар Ван Гог био је један од тројице највећих сликара и један од најцењенијих уметника уопште, а све те одлике су му приписане много година после његове смрти.
За живота Ван Гог није осетио ни трунку почасти које слава доноси са собом. Био је непознат, непризнат, а док је био жив успео је да прода само једну слику. Услед тешког детињства и бројних психичких проблема, Ван Гога је кроз цео живот пратила беда и тешка стања потиштености и душевне тескобе.
У даљем тексту прочитајте зашто су геније и лудак главни епитети који се данас везују уз име Ван Гога, сазнајте какво је детињство и живот имао један од најцењенијих уметника, када је почео да слика, као и појединости о неким његовим најистакнутијим сликама.
Ван Гог детињство – тежак период живота једног уметника
Винсент ван Гог је одрастао у породици калвинистичког схватања. Ова строга хришћанска доктрина у којој се верник мора прилагодити врло нехуманим начелима вере сматра да дете по рођењу преузима Адамов грех, те да је од рођења проклето – и управо тако се осећао мали Винсент ван Гог.
Тачно годину дана пре рођења данас славног уметника, умро је његов брат који је носио исто име као Ван Гог. То је само један од разлога зашто се Винсент осећао као да живи туђ живот, као копија свог брата са унапред задатим задатком – да надокнади празнину коју су његови родитељи осећали изгубивши сина.
Оно што је несумњиво веома утицало на детињство, а касније и живот сликара је чињеница да му је брат био сахрањен покрај куће у којој је одрастао, те је Ван Гог морао сваког дана пролазити поред гроба на којем је било урезано његово име.
Kалвинистички начин васпитања и трагедија брата су имали разорне последице за младог Ван Гога. Винцент је само тражио да га други виде, чезнуо је да буде као сви други, а његове амбиције су биле одбачене, нису му дозволили идеале којима је тежио.
Kада је у питању сликар Ван Гог детињство које је он проживео засигурно није оно које многи од нас памте и којег се радо сете, али му је управо оно и све што је као мали доживљавао, пробудило жељу за стварањем уметности.Црвени виногради, Ван Гог
Ван Гог и живот љубави којем је тежио
Целог свог живота, Ван Гог је тражио особу која би волео, тражио је особу којој би се посветио и дао комплетно, али није имао среће да је пронађе. Жене у које би се заљубљивао су га грубо одбијале и напуштале, што је остављало дебели траг на живот уметника.
Исто му се дешавало и са пријатељима са којима је живео – бивао је напуштен и остављен на самосталан живот још од рођења. То је било бреме које је сликар Ван Гог носио целог свог живота, као и многи познати уметници из прошлости, као што је на пример Фрида Kахло – уметница непресушне инспирације.
У својој самоћи, покушао је да се посвети Богу, како су радили и његов отав и деда, али није проналазио утеху у вери. Kако му није ишло за руком да пронађе лепоту у животу, створио је сам свој властити свет лепоте.
Ван Гог сликарство – почеци и кобни завршетак
Винсент ван Гог је сликарством почео да се бави као јако млад, после двадесете године. Није био академски образован, али то се није могло видети на његовим делима. За непуних седамнаест година живота, насликао је око две хиљаде цртежа и слика које су своју популарност стекле тек након смрти уметника.
Озбиљнију активност у цртању уметник је почео у 27-ој години, док је у 28-ој почео да слика, па је Ван Гог сликар који се бавио и цртањем и сликањем. Још као мали, у школи је почео да слика воденим бојама, а из тог периода је сачуван само мали број његових радова.
Упркос болести, Ван Гог је лепоту живота проналазио је у осликавању пејзажа, ликова Арлежана међу којима је живео, мртве природе и мотива са цвећем. Иако је иза себе оставио импозантан број дела, последње године живота, Ван Гог је провео у беди и немаштини, сломљен нападима епилепсије, алкохолом и депресијом.
Ван Гог и уметност која га је довела до трагичног краја
Због гриже савести са којом је живео током целог живота, Ван Гог је био склон самокажњавању. Оно што многи знају је чињеница да је овај светски познат уметник себи одсекао уво, по чему је данас такође препознатљив.
До овог слома је дошло након свађе са пријатељем, француским сликаром Полом Гогеном на кога се Ван Гог угледао од почетка свог стварања, а са којим је и живео и стварао један део свог живота.
Због овог чина, сликар Ван Гог је одведен на клинику на лечење, јер се веровало да то што је дигао руку на себе приказује његово тешко душевно стање.
Винсент Ван Гог сликар који је данас познат широм света, одузео је себи живот у 37-ој години живота, репетирајући позајмљени пиштољ себи у груди, баш испод дрвета које је насликао. Сматра се да је окидач за овај кобни догађај вероватно било тренутно незадовољство сликањем.
Ван Гог слике које крију сву тегобу, али и величину уметника
Kада је у питању сликар Ван Гог стваралаштво које је оставио иза себе многе не оставља равнодушним. Слике Ван Гога су врло препознатљиве широм света. Током свог стварања, Ван Гог је копирао Милеа, Гогена и Лотрека.
Kреирао је многе самопортрете током живота, те се сматра да је био плодан самопортретиста који је самог себе сликао више од 43 пута у периоду од 1886. до 1889. године. Током последњих недеља свог живота, Ван Гог је насликао много слика, али међу њима није био ниједан самопортрет, већ само и искључиво природа.
Многе слике Ван Гога важе за најскупља дела икада продата. У наставку се упознајте са појединостима о најистакнутијим делима једног од најпризнатијих аутора уметничке сцене.
Сунцокрети – серија слика мртве природе
Kада је у питању уметник Ван Гог слике које су врло карактеристичне и свима добро познате су оне на којима је сликар осликавао сунцокрете. У почетку је сликао положене сунцокрете на земљи, а затим се окренуо букетима сунцокрета у вази.
Забележено је да је једна од слика продата у Лондону једном јапанском предузећу за скоро 25 милиона фунти, док је слика “Ваза са петнаест сунцокрета” продата јапанском музеју Сомпо за чак 82 милиона долара.
Звездана ноћ – најпознатије ремек дело Ван Гога
Слику “Звездана ноћ” Ван Гог је насликао 1889. године, месец дана након одласка на клинику и нешто више од годину дана пре трагичног завршетка живота. Нема сумње да је ово дело најпознатије дело овог уметника.
Године 1941, слика је продата музеју модерне уметности у Паризу, а иако јој се не зна тачна цена, верује се да се креће између 100 и 150 милиона долара. Слика приказује сеоски пејзаж ноћу, с равним брежуљцима у позадини – представља призор узнемиреног треперења елеманата природе и људског света.
Данас се ова слика чува у Музеју модерне уметности у Њујорку.
Звездана ноћ, Ван Гог Црвени виногради – једина продата слика за живота уметника
Ово дело, сликар Ван Гог је насликао за време боравка у граду Арл, на југу Француске. Период када је настало ово уметничко дело се сматра најпродуктивнијим у читавом уметниковом животу.
Инспирацију је проналазио у пејзажима и погледом на град и село. Црвеним виноградом је био одушевљен и сликао га је по сећању како је наговестио свом брату Теу у писму. Слика је први пут изложена у Бриселу и продата Ани Бок за 400 франака. Данас се слика чува у Пушкиновом музеју у Москви.
“Уложио сам своје срце и душу у уметност, изгубио сам свој ум у процесу” – Винсент ван Гог. Упркос тешком детињству, а и животу касније, Ван Гог је успео да уз помоћ свега на шта није могао да утиче створи нешто по чему ће се памтити много година после његовог живота.
bah.edu.rs
