Проналажење римских саркофага од олова права је реткост, док откриће неопљачканог саркофага – готово да спада у чудо. У Виминацијуму су недавно откривена чак два таква сандука. Међутим, сахрањивање у саркофазима од олова, са златним предметима није био римски обичај. Ко су онда људи чији су остаци откривени? Одакле су дошли? Ко их је оплакивао? У потрази за одговорима, завирили смо у ове саркофаге и покушали да сазнамо све о тим предметима и ево какве су тајне открили.
Седимо у дворишту Домуса, комплекса изграђеног на простору на ком је ловио Хадријан, којим је пролазио Константин Велики, а свој логор подигла једна од чувених легија, ВИИ Клаудијева, док нам археолог Миомир Кораћ на телефону показује снимак на ком се види узбудљив тренутак отварања неопљачканог саркофага с краја трећег или почетка четвртог века. Питам да ли могу да опишу шта осећају у тренутку када се нађу „очи у очи“ са скелетом старим око 1.800 година:

„Баш су ме недавно питали да ли је истина да се понашате као деца на терену? Јесте тако. Тај адреналин, тај, тај тренутак тешко је описати речима, треба га доживети“, каже нам Илија Данковић, археолог са Археолошког института у Београду.

Проналажење римских саркофага од олова права је реткост, док откриће неопљачканог саркофага – готово да спада у чудо. У Виминацијуму су недавно откривена чак два таква сандука.

Сви саговорници истичу колико је ретко пронаћи неопљачкан саркофаг: „Током недавних истраживања пронашли смо шипку са закривљеним врхом којом су пљачкаши заправо сондирали терен“, каже Илија Данковић. „Тамо где шипка о нешто удари, ту ископају једну рупу и кроз њу покраду све из сандука. Постоји могућност и да су спуштали ситнију децу да покраду саркофаг, јер су те рупе доста мале, али су ипак успевали све да покупе“, додаје др Бебина Миловановић археолог и део тима који је недавно ископао саркофаге који су окупирали пажњу домаће и светске стручне јавности.
Од готово четрнаест и по хиљада саркофага, колико је ископано на Виминацијуму, свега тридесет је направљено од олова, а тек у неколико су пронађени златни предмети.

ЖИВОТ У МЕТРОПОЛИ

„Како смо сазнали како Виминацијум изгледа у прошлости? Интересантно, не на основу истраживања града Виминацијума, што би било нормално и логично, него смо последњих неколико деценија истраживали римске некрополе или гробља и истражили, ни мање ни више, него 14.500 гробова. То је највећи број гробова истражен у римској империји“, каже Миомир Кораћ, директор Археолошког института.

А шта су „рекли“ мртви? Рекли су да су у Виминацијум долазили са свих страна Римског царства, што је утврђено на основу анализа стронцијума на зубима. Тим анализама утврђено је да на Виминацијуму постоји чак десет категорија становника од којих десет уопште нису са ових простора.

„Показало се да је Виминацијум један велики град у који су долазили људи из различитих области. Замислите тај Рим, ту римску империју као једну Европску унију у коме слободна размена људи, идеја и робе, централна максима и где сте у потрази за послом пролазили различите просторе“, додаје др Кораћ.
У Виминацијуму се регрутују најелитније трупе. Војска има новац, добија плату у сребрним денарима. Многи ислужени, али и млади војници досељавају се са својим породицама, романизација одмиче, повећава се број цивилног становништва, формирају се разне занатске радионице, пристижу трговци из свих крајева царства и сви они који гледају да стекну економску корист од присуства војске.

Живот у главном граду Горње Мезије цвета, економски јача, мешају се културе, поштују се обичаји и богови, и на крају се – умире.

ОЛОВНИ САРКОФАЗИ ПРИЧАЈУ ПРИЧУ

Ископавања на Виминацијуму трају дуги низ сезона, а за то време истражено је око 14.500 гробова. Већина њих, пронађена је опљачкана, што је судбина највећег броја гробних целина, нарочито оних саркофага прављених од тврђих материјала.

Последњих пет година трају заштитна ископавања на простору угљенокопа Термоелектране Дрмно, где су ови неопљачкани саркофази и откривени.

„Ове сезоне дошао је ред на тај један део који се налази јужно од самог града Виминацијума и ту смо открили пут који од градске капије, једне од градских капија води ка унутрашњости провинције и са обе стране тог пута откривена је некропола: са западне стране пута из четвртог века, а са источне стране се развијала у периоду од другог до четвртог века“, објашњава археолог Илија Данковић. На том делу откривено је неколико стотина саркофага, међу којима три оловна, од којих два неопљачкана – која су привукла пажњу и светске и домаће и нестручне и стручне јавности.

Питамо, одакле ти оловни саркофази баш у Виминацијуму? Чији је обичај сахрањивање у саркофазима од тог матријала? И што је још необичније, ко су људи који су своје ближње сахрањивали са златом, ако се зна да практични Римљани нису имали такав обичај?

„Ови оловни саркофази су вероватно су припадали становништву са Бликог Истока и из Мале Азије, који су овде долазили, пре свега, као занатлије, али и као трговци. Најпознатије радионице где су се израђивали саркофази од олова су биле у Јерусалиму и у Бејруту, а затим су своју производњу проширили читавим Римским царством“, објашњава др Бебина Миловановић.
Распрострањеност оловних саркофага, сличних по украсу, је танана, како каже археолог Данковић, али распрострањена. То може да значи да су ти људи делили припадност можда истом народу или истој верској секти. Крајем трећег, почетком четвртог века на простору Римског царства постоји више различитих верских група. Синкретизам, мешање култова, јавља се митраизам… Живо је и хришћанство, али не онакво какво данас познајемо.
На основу досадашњих истраживања може да се закључи да се у оловним саркофазима, на којима се понављају мотиви астрагала, укрштених линија и звездасти мотив, углавном сахрањују жене и деца. Секелетни материјал пронађен у овим саркофазима открива да су у овим саркофазима била сахрањена деца, шестомесечна беба, и девојчица од отприлике три године.

Узбуђење које су осетили када су схватили да саркофази нису опљачкани, не могу да опишу речима, а још веће узбуђење уследило је када је сваки од предмета почео да прича своју причу.

У једном од саркофага, након подизања лобање, пронађен је новац Фаустине, жене једног римског императора, што покојнике смешта у крај трећег или почетак четвртог века.

Пронађени су остаци тканине, покрова у који су та вероватно била умотана пре полагања у саркофаг. Код трогодишње девојчице пронађени су и трагове кожне обуће.

У мањем саркофагу, уз ноге био је положен керамички лонац, какви се често налазе у гробовима и за њих постоји основна претпоставка да је ту је била нека понуда, да ли у храни, да ли у пићу, врста вотивних дарова. Међутим, пошто олово има својство да мало боље сачува органске материјале, у овом лонцу откривено је пет дрвених штапића који су паљени са једне стране и затим гашени у лонцу. У овом тренутку не може да се тврди шта је то тачно значило, прича археолог Илија Данковић, али верватно је био у питању неке врста погребне магије у сврху смиривању душе, како она не би постала зла, и вратила се да прогања живе.
Саркофаг трогодишње девојчице истиче се по великом броју златних предмета.

Та девојчица имала је у саркофагу јединствен медаљон од златног лима у облику пелте – штита Амазонки, који има заштитничку симболику, као и прстен у облику зимије од злата. Само два метра од њеног саркофага била је сахрањена одрасла женска особа, исто оријентисана, у истом нивоу, која је имала сребрни прстен у облику змије, али и преслицу – симбол материнства.
ОБРАЋАЊЕ БОГОВИМА

Међу предметима који су нађени у саркофагу је била је и једна пресавијена табела – листић од сребра, и на њој урезана слова. Тај листић је, због слова која су на њему урезана, изазвао највећу пажњу и археолога и јавности.

„Табеле, заправо, ламеле од сребра и од злата које налазимо, за сада само у дечјим гробова, и не само у саркофазима од олова, искључиво се јављају код деце и код особа млађег узраста који су боловали вероватно од неких болести. Оне се сахрањују са таквим ламелама, на којима стоје неки специфични натписи где се моле богови за оздрављење те особе или да на том другом свету живе у неком благостању“, каже Бебина Миловановић.
Успели су, веома опрезно, посебним методом, да ту ламели отворе. Отворена она има отприлике пет и по пута три и по сантиметара и на њој некакав текст. Наравно пробали су да га дешифрују. Учинило им се да постоје елементи који указују да постоји могућност да на њој пише Христ.

„Видели смо да је написан старогрчким језиком. Свако је видео тету, епсилон, пси, омегу и тако даље, разна слова. Видели смо Х видели смо Р, назначило се неко С, Т… И онда, знате, постоје тренуци у науци, када стављате главу на пањ. Има таквих тренутака“, прича др Миомир Кораћ и наставља, „и онда смо изашли са оним што нам се учинило, оним што смо видели. Да ли ће то бити баш тако… Направићемо у следећем периоду нека микронска увећања. Можда чак и неку врсту рендгенског снимка, отиска, јер много је ту прегиба прелома од пресавијања, можда нам се учинило нешто словом што није слово, али зашто не изрећи нешто што вам се чини да је тако. Ако је тако, онда то има много последица.“

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

nationalgeographic.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име