Огледало ме неће уверити
да сам стар – док си ти вршњак с младошћу,
ал’ кад времена бразде стекнеш и ти,
примићу и ја брзо смрт ко гошћу.
Јер сва лепота што тебе покрива
лепо је рухо мог срца што снује
у теби, ко што твоје срце снива
у мени – те нам доба сједињује.
Стога се чувај, као што се и ја
чувам ради тебе, а не себе ради,
јер носим твоје срце што се свија
уз мене ко уз мајку пород млади.
Kад стане моје срце, онда схвати,
да ће и твоје срце са њим стати.
