Након деценија глобалних промена, индустријализације, полних слобода, миксовања свих религија и произвољно тумачење Бога, више Богова… једног општег душевног потреса, дошли смо и до сазнања да поред различитих боја очију и крв нам је другачијих боја. На пример, и ране су нам другачије, осећај за бол је другачији. Не боли исто српску и муслиманску мајку.

Сведоци смо преображаја свега позитивног и доброг, попут одраза у огледалу, како постаје зло и бива осуђено за навек. Судија је генетско-измутирани фашизам и нацизам давно потврђен, за који смо мислили да се никада више неће пробудити. Заправо он никада није нестао само је променио облик и измутирао попут злог вируса па је бомбе и класично ватрено оружје заменио за спровођење терора кроз ослабљене међународне институције које су пред распадањем, изгласавање резолуције о Сребреници говори у прилог томе. Генерална скупштина УН је изгледала јадно, беспомоћно а уцењени представници земаља видно су били под притиском „великих сила“.

Велика сила је само правда од Бога коју имепријалисти упорно и бесомучно газе покушавајући да успоставе четврти рајх. Муслимани из Босне су само јефтин алат који ће да искористе за своје крајње циљеве а онда их одбаце, исто онако како их је одбацио и њихов идејни вођа Алија Изетбеговић када је представнике свог народа жртвовао на територији Сребренице и пијаци Маркале. Исти тај Алија који се изјашњавао као Србин, у земљи која га је школовала и омогућила њему и његовој породици да живе слободно и достојанствено, када није било важно како се ко зове.

Хтели сте своју независну државу, добили сте је. Хтели сте свој нови идентитет, добили сте га, створени су Бошњаци. Тражили сте извињење и поклоњење Србије у Сребреници, добили сте га па сте га каменовали. Након земљотреса „геноцидна“ Србија вам је слала новац за обнову. У јеку пандемије са вама смо делили лек који ви нисте имали. Данас у тој „геноцидној“ Србији живи велики број муслимана са свим легитимним људским и верским правима као и било који други народ. Шта још можемо да учинимо за вас да би се осећали задовољно и поносно? Да сами себе назовемо геноцидним… драге комшије, на тај начин се не прави идентитет…

Убили сте ми деда Милана, убили ујака Цвијана, убили стрину Ковиљку, израњавали баба Милицу, тешко израњавали мог ујака Спасоја, пуцали четири године на мог оца Лазара. Раселили моје пријатеље са простора БиХ и спалили им куће. Узели сте најлепше године мени и мом брату Милану, мојој сестри Теофани… Протерали из Сарајева моју фамилију и од мојих најмилијих направили избеглице. Живело нас је годинама десет под једним кровом. И знате шта, хвала вам! Научио сам да делим, да волим и да не мрзим никога, па ни вас. Више није питање традиционалног, питање различитих култура или приступа вери и религији, питање је човечности. Ја ћу и даље бити Србин који има пријатеље муслимане широм света, и никада нећу спустити главу пред њима јер се не осећам геноцидним. Осећам се поносно јер мој идентитет је изграђен на вековној истини и правди.

А време… нека оно тече и нека прича своју причу… сви смо пролазни али су душе ипак стваране за вечност…

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име