Можда је ово последњи Видовдан који прослављамо слободни од Лазареве клетве да смо Косово ипак другоме дали. Можда. Ко зна? Шушка се по чаршији да се већ од јесени спрема предаја те територије, као ипак туђе, сада.
“Оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено“ речи су нашег патријарха Иринеја, као и закључак: «а то Срби и Србија не смеју дозволити»!
Ипак, то дозвољавамо и ипак ћемо дозволити. Ко зна? Видећемо шта јесен доноси. Ово пролеће је донело стару-нову вест о изборној победи СНС-а, као и о пандемији Корона вируса, која је за тренутак «џентлменски» стала баш у време изборног процеса, да би се сада, поново вратила у још јачој силини (тако барем предвиђају) када су избори прошли а једна мала земља на Балкану добила своју стару-нову, стабилну Владу.
Владу која има задатак за јесен. Ко зна. Видећемо!
Шиптари су реорганизовали своје редове и почели да туже своје. Траже главе свих одговорних за масакр Срба. Бившег тзв премијера те тзв државе сада законски терете за зверства над цивилним живљем, а то ће рећи над Србима, али то се ипак не говори, већ се ту умећу још и Роми, па и Албанци, те то онда и не изгледа као геноцид над једним народом. А управо се то догодило и управо о томе се ћути, а ово суђење јесте смејурија своје врсте јер власти те, тзв. Државе, суде све оне који су етаблирали ту тзв. државу за дела која су резултирала да се они сада могу назвати државом, па макар и тзв.
Тако да идемо ка једном од последњих Видовдана које ћемо дочекати са свешћу да Косово нама припада, и да је тренутно окупирано, као што је и било много пута до сада, али да ће у неким наредним годинама ипак бити наше, као што је и било много пута до сада. На неки начин ово је последњи Видовдан, јер ако заиста предамо Косово онда је заиста нељудски да више славимо дан када су најбољи од најбољих, рачунајући и владара, свој живот дали, али не и Косово.
Мислим, не би имало смисла…
Весна Јанежић
