На ободу Железника, два километра од центра овог приградског насеља, налази се извор Свете Петке – омиљене српске светитељке. У књизи историја Железника -Ненада Лукића, пише да је извор подигнут 1872. године, а обновљен 1973.године. Инвестирао и три лета радио Којић Миливоје из Железника. Његово дело наставио је Драган Јанковић. Урадио је и кутије за иконе и брине да око извора данас све буде уредно и чисто.
Једна од легенди каже да је некада давно овуда пролазио пут за Остружницу- Београд, и да је неки угледни и богати трговац често водио од рођења своју слепу кћер, лекарима у престоницу. Једном приликом у повратку из Београда, застали су код извора да предахну и умију се. Умили су се, попили воде и вратили се кући. Када су стигли кући, девојка је узвикнула:“Шта је ово мајко?! Видим светлост?! Ја видим…“
У знак захвалности за оздрављење своје ћерке, отац је поставио камену плочу са ликом Свете Петке.
ТРИ СВЕТЕ ПЕТКЕ
Константин филозоф, биограф Деспота Стефана Лазаревића описујући београдску тврђаву, спомиње у њој и „извор најслађе воде“… Тачније, извор Свете Петке на Калемегдану. Спомињу га и странци: Француз Кикле 1856. ( „описујући доњу тврђаву спомиње леп и свеж кладенац који избија из стене), а 1917. године немачки дипломата каже, сведочи да је на извор дошло толико народа, да је командант тврђаве морао да постави стражу да одржава ред.
За време Првог светског рата, десило се велико чудо у вези са овим изборима. Наиме, када је Београд био окупиран, извор је пресушио, а вода је опет потекла 28. фебруара 1918. на дан Светог апостола Онисија, који је од тада посебна слава овог извора.
1937. године изграђена је данашња капела Свете Петке, и тада је извор таптитан, тј вода је спроведена кроз славину.
240 храмова посвећених Светој Петки
Света Петка је веома поштована у нашем народу. Храмови њој посвећени подизани су још у доба Немањића. Данас их има чак 240 у нас. У суштини о животу Свете Петке знамо мало, јер је он највећим делом протекао у подвизавању у пустињи, далеко од очију јавности. У њеном житију које је написао бугарски патријарх Јевтимије у 13 веку каже се да је рођена у месту Епивату( Бојадос) на обали Мраморног мора. И да је живела у другој половини десетог века. СПЦ и православни Срби обележавају и славе три Свете Петке:
1. Преподобни мученицу Параскеву, звану Римљанка или Трновка (8. августа)
2. Иконијску Параскеву великомученицу прославља се 10. новембра
3. Преподобну мати Параскеву (27.октобра) – најмлађу од ове три светитељке
СВЕТА ПЕТКА РИМЉАНКА-ТРНОВКА
Рођена је почетком другог века, од родитеља Агатона и Политеје. Они су јој дали име Параскева, јер се родила на Велики петак и сву имовину после смрти родитеља разделила је сиромашнима и проповедала веру .
ИКОНИЈСКА ПАРАСКЕВА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА
Живела је у четвртом веку у доба цара Диоклецијана у граду Иконији. Данас је то град Коња у Турској.
ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА
Називамо је српском. Упамћена је по свом подвижничком животу. Имала је брата Јевтимија, који се замонашио за живота родитеља и постао познати епископ. Ава Јустин Поповић у својим Житијима Светих подробно је описао живот ове светитељке.
ИСЦЕЉЕЊА НА ИЗВОРУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЖЕЛЕЗНИКУ
По другом народном предању, управо на овом месту зауставила се поворка кнегиње Милица са моштима Свете Петке које је добила од Бајазита, а потом их је однела у Жупањевац па у Крушевац, а потом су се оне обреле у Београду на Калемегдану. На извору Свете Петке у Железнику, исцелили су се и девојчица која је била глувонема, жена која је била непокретна, друга пак која је имала проблеме са венама и сестра Петрија, главна сестра нефрологије, решила се кожних болести, а која је неговала блаженопочившег Патријарха српског Павла. Многи људи из околних места Кнежевца, Остружнице, Лазаревца, али и престоног Београда, годинама долазе по воду на овај извор, пију је и верују у њене исцелитељне и благотворне моћи.
Извор Свете Петке у Железнику смештен је у улици Извора у приградском насељу Железник у долини као на длану, између два винограда. Изнад њега налази се „Савина вода“ ( сестра Рада која се старала о свећама у малом храму Светог Саве причала нам је о томе). Испод извора налази се Савина пећина у којој су се некада подвизавали монаси. Како нам је рекао Драган Јанковић који се данас стара о извору и сам Патријарх Павле походио је овој извор током свог живота и благословио га. Недалеко од овог извора у насељу Железник, налази се црква посвећена Стефану Дечанском. Свештеник из ове цркве – отац Марко на сваки празник Свете Петке на извору служи Акатист, светитељки у част.
Како је говорио и писао Свети Владика Николај :“ Наш народ сети се Бога само у невољи! Без невоље -нема богомоље…“
Света Петка је слободно можемо рећи највољенија српска светитељка, заштитница не само жена и девојака, већ свих оних чије срце и без невоље куца за Бога.
„Кажемо човек -љуби.
Кажемо човек-воли.
Кажемо човек-сања.
Ствара и умире.
Најтеже је човеку да буде човек….“
Не бој се усамљени човече, Господ ти даје моћ, само веруј!
