Фотографија приказује илустрацију из једне од најпознатијих књига о људској анатомији, “De humani corporis fabrica” чији је аутор Холанђанин Андреас Весалиус (1514-1564).
Осим што је имала револуционарни значај за напредак анатомије и медицине, Весалиусова књига занимљива је из неколико других разлога. Наиме, Весалиус (латинизовано од Andries van Wesel) је рођен у Бриселу (у то време Холандији), а читава угледна породица из које је потекао образовала се у Италији, на универзитетима у Павији и Падови, као и многе учене личности ренесансе.
Опчињен анатомијом, Весалиус је сам сецирао тела, за разлику од ондашњих лекара који су тај страшни посао само посматрали, препуштајући га берберинима и другим вештим занатлијама. Весалиус је, ископавајући кости и сецирајући тела, покушавао да исправи запетљано наслеђе анатомије која је била у повоју, и да исправи неке од грешака које је су се вукле 1300 година кроз историју, још од непревазиђеног грчкиог лекара и анатома Галена.
Људска анатомија, наиме, вековима је била у мраку – Хипократ и Гален људску анатомију и физиологију описивали су само речима. Шта више, у Галеново доба била је забрањена дисекција људи па је он углавном проучавао макаки мајмуне који су анатомски донекле слични човеку. У 13. веку, ослањајући се на Галенова сазнања, арапски лекар Ибн ал-Нафис нацртао је људско срце и циркулацију – додуше врло грубо и нетачно.
И касније анатомске илустрације биле су једнако нереалистичне и углавном су служиле да покажу где се који орган налазио. Саме за себе нису много значиле читаоцу, биле су симболичке и служиле су као додатак уз текст. Но, пошто је крајем 15. века Папа Сикст IV дозволио да се тела криминалаца користе за проучавање (под условом да се након тога сахране у складу са хришћанским обичајима), интересовање за људску анатомију, као и сазнање о њој, порасло је толико да су у 16. веку анатомске илустрације постале врло реалистичне.
Леонардо да Винчи је – не слутећи да ће икад бити објављени – у својим свескама правио цртеже људске анатомије који се и данас једнако сматрају ремек-делима, и то не само зато што их је Леонардо нацртао. У то време, већ, анатомске илустрације нису само показивале где је који орган већ су детаљно, реалистично и јасно представљале и појединачне мишиће, па тако и срце – као мишић.
Са 29 година Весалиус је извео јавну дисекцију тела чувеног базелског криминалца Јакоба Карера фон Гебвелера чији се остаци и данас могу видети у Анатомском музеју у Базелу.
Захваљујући технологијама 15. и 16. века – штампарској преси, гравирању метала и резбарењу дрвета – Весалиусова анатомија штампана је у мноштву примерака. Но, занимљиво је и да је једно од издања Весалиусове “De humani corporis fabrica” које се данас чува на Браун универзитету у САД коричено у кожном повоју направљеном од људске коже. Једноставна, елегантна књига од тамне коже са златним рамовима и украсима на угловима, не разликује се много од било које друге кожне књиге тог доба, али је једна од ретких данас сачуваних, за чији је повој коришћен људски материјал.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
