Фармацеутска индустрија зарађује милионе рекламирањем и продајом антидепресива и осталих средстава за поправљање расположења. Иако ови лекови имају своје место, забрињавајуће је што се они данас преписују више него икада.
Постоји један старински метод који може да ублажи стрес. Он је бесплатан, не издаје се на рецепт и нема нежељених ефеката или неподударања са другим лековима. То је оно што знате као веру, на коју се ослањају милиони људи широм света да би прегурали тешка времена. Њени резултати нису само празна прича – постоје докази да она делује. Вера и духовност су апстрактне идеје, али идеје које могу довести до конкретних резултата у побољшању менталног здравља и смањењу стреса.
Вера и духовност су много више од ритуала који представљају утеху религиозним особама. Оне могу да имају позитиван утицај на распложење и ментално здравље. Поједини аспекти вере стварају услове за опипљиво смањење нивоа стреса и заштиту од њега. Вера подстиче оптимизам, обогаћује међуљудске односе, стватра системе за подршку и побољшава квалитет живота. У последње време, појављују се и научна истраживања која показују умерену, а ипак обећавајућу повезаност између побожности и менталног здравља.
Коришћење вере за смањење стреса
Вера вам може дати осећај сврхе и побољшати ваше ментално стање.
Вера је веровање или поверење у Бога, док је духовност приврженост религиозним вредностима. Који год да термин употребите, овај концепт можете искористити да бисте успешно смањили ниво стреса и побољшали квалитет живота. Вера и духовност нам дају осећај смисла, омогућавајући нам да се повежемо са нечим што је изнад нас и да се ослободимо терета да ми све морамо држати под контролом. Ови апстрактни добици се онда претварају у конкретне – проширење круга пријатеља и боље здравље. Све то је неопходно да би се умањио стрес.
Много је различитих извора који људима саветују: “Не брините се о неважним стварима!” Међутим, врло је мало оних који објашњавају које су то неважне ствари. То је зато што су те неважне ствари изузетно индивидуалног карактера. Нешто што је некоме од изузетне важности, неком другом није ни на крај памети. Вера и духовност охрабрују људе да усмере поглед на унутрашњост и ураде попис. Путем вере, особа може открити шта јој је најважније. Способност да препознају шта им је најбитније, људима омогућава да усредсреде своју енергију и пажњу на те ствари и да не губе време на оно што је од мањег значаја. Утврђивањем онога што им је најбитније, људи често откривају свој смисао – циљ ка коме стреме или сврху свог постојања.
Када једном открију смисао свог постојања, људи често увиде да постоје и други који деле исте циљеве или разлоге за живот и схвате да је оно што је важно њима такође важно и другима, а то гради осећај повезаности. Код неких тај осећај повезаности може довести до израженије комуникације са другима, нпр. кроз молитвене групе или заједнички рад у добротворним организацијама. Другима само то сазнање да нису сами пружа снажан осећај утехе, унутрашњег мира и коначно ослобађање од стреса.
Осећање међусобне повезаности такође омогућава људима да се ослободе обавезе да све држе под контролом. Често је тај осећај одговорности за све што нам се дешава у животу превелики терет. Повезивање са другима око неког вишег циља омогућава људима да поделе одговорност и олакшају терет. Ми схватамо да не морамо да имамо контролу или сносимо одговорност за све, а то може донети огромно олакшање. Онима међу нама, попут пилота, старатеља или полицајаца, који обављају високо стресне послове, ово омогућава да свој терет и одговорност поделе са неким.
Осећај међусобне повезаности води људе ширењу социјалних мрежа. Заједничка вера је камен темељац здравих односа. Доказано је да што су нам односи приснији и што више подршке кроз њих добијамо, то смо срећнији. Односи који су утемељени на заједничкој вери чешће су блиски и присни. Вера обично људе зближава око истих циљева – оданости Богу и жеље да се придржавају заједничких верских начела. На тај начин се затвара круг. Не само да вера подупире односе, већ ови односи онда служе учвршћивању и продубљивању заједничког веровања.
Још један производ вере је побољшано здравствено стање. Ово обухвата опипљиве физичке и менталне резултате. Ширењем круга пријатеља отварају се нове могућности да се узме учешћа у активностима које позитивно утичу на физичко здравље. Изаћи у природу и бити активан лакше је учинити када нисте сами. Постојање система за подршку омогућава људима да се лакше носе са стресом и тешкоћама, јер помаже проналажењу позитивних видова опуштања и скретању пажње са стресних ситуација. Када физички и ментално ојачате лакше ћете се одупрети болести и брже ћете се опорављати.
Важност молитве
Молитва је начин да поделите терет који вам је стрес натоварио на плећа. Сваки однос захтева добру комуникацију да би се очувао и унапредио. Она би требало да буде честа, искрена и лична. Однос са Богом подразумева исто. Молитва је духовно вежбање које људима пружа прилику да директно разговарају са Богом. То је изразито лична ствар која се може практиковати у осами или у групи, а може бити и сјајан начин да се решимо стреса. Нема тешких захтева – све што нам је потребно је вера у постојање силе која је јача од нас и поверење да је та сила заинтересована за нас.
Молитва обезбеђује ослобађање од стреса на више начина. Молитва за помоћ је сјајан извор утехе и охрабрења, јер особа која се моли схвата да не мора сама да носи сав терет. Када су повређени или збуњени, људи се могу осећати напуштеним, без икога с ким би поразговарали или на кога би се могли ослонити. Молитва у напетим ситуацијама ублажава тај осећај усамљености. Веровање да Бог слуша њихове молтве многима ће бити извор наде и охрабрења.
Поверење у Бога је и начин упражњавања позитивног гледања на ствари. Истраживачи одавно оптимизму приписују бројне користи, укључујући смањење стреса и свеукупно боље емотивно здравље. Веровањем у Бога, људи стичу осећај да за све постоји решење, а то у њима подстиче позитиван став према животним изазовима.
Молитвом захвалности особа потврђује и учвршћује своју веру у Бога и Божју доброту. Када та вера ојача, особа је спремнија да се окрене Богу у тешким тренуцима. Тако се поново затвара тај позитиван круг. Изражавање захвалности у молитви подсећа људе на позитивне аспекте њиховог постојања и може одагнати осећање туге.
Молитва би требала бити редовно упражњавана у духовном животу појединца. Обично се молитва практикује на почетку и на крају сваког дана. Молитва на почетку дана поставља духовни темељ и даје снагу за суочавање са предстојећим изазовима, док молитва на крају дана препознаје Божју помоћ током дана и омогућава да му се изрази захвалност за то, а уједно представља и прилику да се затражи помоћ за изазове који су пред нама. Да би пожњели највише користи од молитве, људима се предлаже да се често моле. Већина људи ће се углавном молити за себе и своје потребе, али постоје још два вида молитве који доприносе потпунијој комуникацији са Богом. То су: молитва са другима и молитва за друге.
Лична молитва
Лична молитва за себе и своје потребе доноси непосредну корист. Она представља прилику да затражимо помоћ или вођство. Њена је важност у томе што тако добијамо шансу да изразимо своје страхове и напетости и да тај терет препустимо Богу. Не бисмо смели заборавити да је комуникација двосмерни процес и да треба одвојити време да се послуша шта Бог има да каже нама. Вера да Бог чује и помаже позитивно утиче на ублажавање стреса.
Молитва са другима
Заједничка молитва доноси и општу корист. Људи се могу молити са другим људима на за то предвиђеним местима, као на пример у цркви или на организованим молитвеним скуповима, али до такве молитве може доћи и спонтано. Пример спонтане заједничке молитве је молитва у тренуцима када нас задеси нека трагедија. У тим мрачним временима, људи су обично у ситуацији да се удруже са осталим жртвама или са онима који саучествују са њима и да се заједно моле. Међутим, заједничка молитва није ограничена искључиво на тешка времена, јер многи људи цене могућност да поделе своју радост и захвалност са другима. У оба случаја, заједничка молитва са људима који слично размишљају појачава осећај припадништва, оснажује разумевање и подршку и ублажава напетост.
Молитва за друге
Молитва за друге представља важан концепт. Неки ће се изненадити колико нечија несебичност у молитвама или потпуно посвећивање појединих молитава потребама других може имати позитиван утицај на сопствено расположење и благостање. Молитва за друге је вежбање наше саосећајности. Она нам такође омогућава да се, за извесно време, усредсредимо на нешто што се не тиче искључиво нас. Молитва за друге, а самим тим и узимање у обзир онога са чим се неко други суочава, може нам помоћи да стекнемо комплетнију слику и о ономе што тишти нас.
Молитва омогућава људима да извуку поуке из свакодневног живота и појава. Искрен, чест и отворен дијалог са Богом обезбеђује бројне прилике за преиспитивање. Док се моле за помоћ, верници су приморани да испитају шта је оно што им је заиста потребно и шта ће од Бога затражити. Молитва захвалности такође захтева самоиспитивање. Верник може кренути од захвалности за неке мање битне, али очигледне ствари, а онда почети да увиђа и онај много дубљи смисао и значај. Препознавање и прихватање поука у свакодневном животу може помоћи људима да избегну понаваљање грешака и стекну увереност у сопствену способност да убудуће донесу боље одлуке.
Научни докази да вера побољшава ментално здравље
Више различитих научних студија пронашло је везу између вере и нижег нивоа стреса. Постоје бројни покушаји да се успостави научна веза између вере и менталног здравља. Више њих је дало резултате који потврђују ову повезаност. Уопштено говорећи, студије и научна истраживања су дали обећавајуће резултате, показавши да, што је код људи израженија побожност (што јачу веру имају), то су присутнији и њени позитивни утицаји на њихово ментално здравље.
У једном метааналитичком[1]истраживању из 2002. године, истраживачи су користили резултате из 147 независних истраживања у којима је испитано преко 98,000 особа. Они су покушали да утврде да ли степен побожности неке особе има било каквог утицаја на депресивност или симптоме депресије. Њихов коначни закључак је показао малу, али обећавајућу повезаност између њих. Што је особа била побожнија, то је искусила мањи број депресивних симптома. Уз то су открили да ова обрнута пропрционалност између побожности и симптома депресије још више долази до изражаја у изразито стресним ситуацијама. Ова појава је позната под називом бафер ефекат (буффер еффецт)[2].
У једном другом истраживању научне литературе из 2008. године, истраживачи су прегледали 115 чланака да би утврдили однос између побожности, тј. духовности и присутности одређених психолошких девијација код адолесцената, попут коришћења опојних средстава, анксиозности, депресије, деликвенције и самоубилачких склоности. Успели су да утврде да 92 % научних чланака показује значајну везу између побожности и бољег менталног здравља.
Недавно су у Журналу о старењу и здрављу објављени резултати истраживања које је започето 2009. године, а у коме је испитиван утицај редовног одласка у цркву и брачног стања старијих особа на њихово расположење. У тој студији 791 старија особа је праћена у периоду од 8 година. Истраживачи су закључили да је редовно присуствовање богослужењима показало заштитни ефекат у погледу здравља старијих особа. У складу са тим, претпоставља се да постојање смисла у животу објашњава овај заштитни ефекат.
Коначно, Амерички журнал психијатрије је 2012. године објавио резултате студије која је такође покушала да установи повезаност између побожности и почетка и тока депресије. Ова студија је била значајна из више разлога. Прво, студија се није бавила депресивним или недепресивним особама, већ њиховим потомством (особа која је имала депресивног родитеља сматрана је особом са високим степеном ризика да оболи од депресије). Друго, просечна старост испитаника у овој студији била је 29 година, што је супротно већини студија које се баве односом религије и депресије, које углавном теже да се баве старијим особама. Студија је показала да би у периоду од 10 година праћења, особе које су изјавиле да им је религија изузетно важна у животу и изјасниле се било као католици, било као протестанти, имале 76 % мање шанси да доживе напад јаке депресије. Иако се истраживања настављају и продубљу, истраживачи су, засад, дошли до закључка да би психијатри, приликом психијатријске процене нечијег здравственог стања, требали да узимају у обзир и веру и духовност дотичне особе.
Шта нас Библија учи о стресу?
Библија садржи многе корисне цитате у погледу стреса и вере. Многе особе се окрећу Библији у стресним временима. Ево и неколико корисиних библијских цитата на ову тему.
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.“
(Исус у Јеванђељу по Матеју 11:28-30)
„Туга и невоља нађе ме, заповијести су твоје утјеха моја.“
(Псалам 119:143)
„Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше, и да се не боји.”
(Исус у Јеванђељу по Јовану 14:27)
„Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.“
(Исус у Јеванђељу по Јовану 16:33)
„Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем.“
(Псалам 16:8)
„Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.“
(5. Књига Мојсијева 31:8)
„Не знаш ли? Нијеси ли чуо да Бог вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму његову нема мјере. Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост. Дјеца се море и сустају, и младићи падају.Али,који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.“
(Књига пророка Исаије40:28-31)
„Не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко ријека, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорјети и неће те пламен опалити. Јер сам ја Господ, Бог твој.“
(Књига пророка Исаије 41:1б-3а)
„А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?А кад ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало?“
(Исус у Јеванђељу по Луки 12:25-26)
„Господ је близу. Не брините се ни за што него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша. И мир Божиј, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу. А даље, браћо моја, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год пречисто, што је год прељубазно, што је год славно, и још ако има која добродјетељ, и ако има која похвала, то мислите.“
(Филипљанима посланица св. апостола Павла 4:6-8)
„Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи. У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!“
(Псалам 9:9-10)
„Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети.“
(1. Коринћанима посланица св. апостола Павла 10:13)
viseodzivota.com
