Понекад се осећам свеобухватно
Да сам океан, копно и пространство

Свачија ме реч боли и из мене расте дрвеће
Понекад буде вечност

Не могу да дочарам кретње грана на ветру
Дубину воде не могу дати речима

Када би све било осећај
Где бисмо завршили
Али можда је све почело тако

Чак и штипаљке за веш држе ред
Све је фино бело
Ипак, лишће трепери

Не могу да досегнем ни траве, ни птице
Постоји нешто дубље
Постоји нешто више и овде

Кровови
Кровови боје црепа
Обдржавају ме

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име