Нећемо то ни помислити кад те следећи пут видимо
Мислићемо о звуку малих капи кише
О муњама
(много је лепо кад су улице мокре)
Мислићемо о ватрометима који су будили наду на пар минута
или на ноћ
Ту једну
О наранџама које падају у руке с неба
кад си под њим
(а стварно су биле)
Сетићемо се звезда у води кад се крај ње задесиш ноћу
Или у њој
Видећемо плаве, плаве таласе и бок брода, ох,
Бистрину
Дан у коме погледом милујемо планине и оне
Узвраћају
Дане радости и смеха и стварања и журбе да се достигне
Мирис цветова који се отварају
Топола које снеже своје пахуље
(о, сети се бисерног снега зими)
И звона, звона, звона и
Звона
Нећемо то ни помислити
кад те следећи пут видимо
Не брини
Јер на истоку сви ожиљци нестају
