Он је већ небројано пута показао хуманост. Последњи пут у време поплава 2014, када је донирао средства онима који су све изгубили у тој елементарној непогоди, а први пут када је био уз пострадале у земљотресу у Скопљу.
Дека Александар Стојановић има102 године и најстарији је Лесковчанин. Симпатије јавности поново је недавно освојио одлуком да локалној самоуправи поклони 200.000 динара да би се у време епидемије солидарисао са онима којима је помоћ најпотребнија.
Он је већ небројано пута показао хуманост. Последњи пут у време поплава 2014, када је донирао средства онима који су све изгубили у тој елементарној непогоди, а први пут када је био уз пострадале у земљотресу у Скопљу. Донирао је и средства за изградњу Храма Светог Саве.
Деда Аца верује да му брига за друге и то што, с времена на време, подели оно што има са људима којима је помоћ најпотребнија, продужава живот. Вели и да га то чини срећним.
– Немам много, али и оно мало што имам некоме може много да значи. Увек сам се тиме водио у животу. Трудио сам се да помогнем када год сам могао, па тако и сада. У самоћи често размишљам како бих могао да и у овим годинама будем од користи. Доброчинство ми је највећа храна, а доноси ми спокојство – прича овај витални старина.
Већ 15 година, од када му је супруга преминула, живи сам. Превентивне мере ради заштите од вируса, каже, нису му тешко пале, јер је навикао на самоћу. Придржава се свих мера стручњака, мада би радо изашао у своју рутинску свакодневну шетњу.
Најстарији Лесковчанин добитник је Октобарске награде, ккоју му је додела градска власт за пример хуманости, позитивног става према животу, елана и воље.
РУЧАК У ВРЕМЕ ВЕЧЕРЕ
ДЕДА Аца је познати занатлија који се до пензије, пуних 38 година, бавио израдом народних ношњи у својој радњи у центру града. Посао је започео 1936. године, уз помоћ новца освојеног на лутрији. Од свог рада се скућио, каже да је много радио и често ручао у време вечере.
Извор: https://serbiantimes.info/
