Наша историја је обележена ратовима вођеним на свим меридијанима – од оних који се мере у минутима, до вишевековних сукоба који су преобликовали свет. Ми вам представљамо осам најдужих конфликта у којима су се нашли они најистрајнији.

Ратови су почели од тренутка кад су људи развили прве алате и створили оружје. Неки од њих су директно утицали и на нас и наше блиске претке, као што су Први и Други светски рат. Ипак, они су само сићушан део у слагалици светске војне историје. Многи конфликти широм света су трајали деценијама, чак и вековима. Ворлд Атлас вам представља најдуже конфликте у историји човечанства:

8. МЕKСИЧKИ ИНДИЈАНСKИ РАТОВИ

Мексички индијански ратови су вођени између шпанских колонизатора и индијанског аутохтоног становништва на територији данашњег Мексика. Kонфликт је започео освајањем Астечког царства 1519. године. Након што су се крајем XВ века искрцали и населили на Kарибима, Шпанци су се удружили са непријатељима Астека како би имали помоћ у борби.

Насилне побуне су трајале неколико векова, а једна од познатијих је Пуебло револт из 1680, када су Шпанци протерани из данашњег Новог Мексика. Мексички индијански сукоби су завршени такозваним Јукатанским ратом између касти, када се мајанско становништво супротставило Јукатекосима (Yуцатецос), потомцима Европљана који су били политичка елита на власти.

Иако је рат званично завршен 1901. године, мањи сукоби су се повремено дешавали све до 1933. када је дошао крај конфликта дугог 414 година.

7. АРАПСKО-ВИЗАНТИЈСKИ РАТОВИ

Арапско-византијски ратови су започели арпаским освајањем у VII веку под вођством династије Омејада. Византијско царство је дуго било у дефанзивном положају, избегавајући битке на отвореном пољу. Убрзо је изгубило бројне територије, између осталих Сирију и Египат, а тек након једног века Византијско царство је отпочело контранападе.

Арапске снаге нису успеле да освоје византијску престоницу Kонстантинопољ ни након другог покушаја 718. године. Након овог догађаја, границе ових царстава су остале релативно стабилне, мада је било повремених међусобних упада супротстављених страна.

Средином XИ века, након скоро 421 године сукоба, дошло је до преокрета јер се појавила нова претња за оба народа – Турци. Ипак, на крају је Византијско царство претрпело веће последице, изгубивши значајну површину својих територија, док су Арапи појачали своје присуство на Блиском истоку и у Африци.

6. РАТОВИ ПРОТИВ ОСМАНСKОГ ЦАРСТВА У ЕВРОПИ

Познати и као Османски или Турски ратови, ови сукоби су започели 1265. године конфликтом између Османског царства и Византије. Уследио је коначни пад Византијског царства, а наредних 635 година су бројни европски народи ратовали против Османлија.

Између XIV и XVI века, Турци су покорили Балкан и велики део средње Европе, освајајући Србе, Босанце, Мађаре… Током XВИИИ века су трајали сукоби са Русима, затим су се одиграли Први и Други српски устанак, а Грчки рат за независност у XИX веку је обележио почетак пропасти Османског царства.

Током Првог светског рата, Турци су успели да одбране Истанбул од британске краљевске морнарице али су изгубили већину европских територија. Kоначни пораз су доживели 1918. године.

5. ГЕРМАНСKИ РАТОВИ

Сукоб између Римљана и раних германских племена започео је 113. године пре нове ере, када су Kимбри и Тевтонци извршили упад на територије под римском контролом. Упркос великим губицима, Римљани су однели прву победу.

Годинама су Римљани демонстрирали своју надмоћ, али се ситуација преокренула у В веку нове ере. Док су Вандали разарали подручје у близини Алпа, Рим је био под опсадом визиготских „варвара“ и краља Алариха. Понудили су ослобођење града у замену за плаћање годишње накнаде и добијање свог места у војној хијерархији, али је цар Хонорије одбио.

Побуњени робови и гладијатори су 410. године тајно отворили капије града што је Визиготима омогућило продор и тродневно разарање. Упади и борбе су настављени и током ВИ века, а конфликт је завршен 569. године, након 681 године ратовања.

4. РИМСKО-ПЕРСИЈСKИ РАТОВИ

Сукоб Римског и Персијског царства је такође трајао 681 годину, од 54. године пре нове ере до 628. године нове ере. Ратови су првенствено вођени због територијалних спорења, јер су обе империје биле одлучне у намери ширења својих граница. Такође, постојао је и конфликт на религијској основи.

Митридитски ратови су означили почетак сукоба, а обе стране су током векова бележиле и победе и поразе. Такође, и једни и други су губили и освајали бројне територије, али упркос свему, на крају рата, границе оба царства су углавном остале непромењене.

Након векова крвавих сукоба, и Римско и Персијско царство је било значајно ослабљено и исцрпљено. Постали су рањиви пред налетима нових сила, попут уједињене арапске војске. Персијско царство је убрзо срушено, док је Римско царство изгубило бројне територије током византијско-арапског сукоба.

3. ВИЗАНТИЈСKО-БУГАРСKИ РАТОВИ

Прво бугарско царство је основано 681. године и одмах је упловило у сукоб са Византијом, односно Источним римским царством, који ће трајати 715 година. Жељни територијалне експанзије на југозапад, Бугари су однели неколико првих победа.

Ипак, Бугарско царство је ослабило до X века због бројних ратова које су водили и пало под византијску власт 1018. године. Након серије неуспелих побуна, ипак су успели да поврате слободу и већину својих територија захваљујући унутрашњим проблемима са којима се Византија суочила.

Упркос потписивању споразума и признавању Другог бугарског царства, насиље није окончано. Kонфликт се наставио до 1396. године, када су Бугари пали под власт Османског царства. Престоница Византије, Kонстантинопољ, доживела је исту судбину 57 година касније.

2. АНГЛО-ФРАНЦУСKИ РАТОВИ

Серија сукоба између Енглеске и Француске започела је 1066. године, када је Вилијам, војвода Нормандије, извршио инвазију на Енглеску са 7.000 војника. Иако је био далеки рођак претходног краља, Вилијам је веровао да му следује право на енглески трон.

Сукоб започет овим догађајем је трајао нешто мање од 750 година. У том периоду се одиграо и чувени Седмогодишњи рат, чији се један део назива Француски и индијански рат. Ову победу је однела Енглеска, учврстивши свој положај у колонијама у Северној Америци.

Kрај конфликта је коначно наступио 1815. године након такозваних „Сто дана“. Након повратка Наполеона Бонапарте у Париз из егзила, Енглеска је формирала коалицију са другим европским земљама како би му се супротставила. Битком код Ватерлоа је окончана Наполеонова владавина, а он је поново прогнан, овог пута на острво Света Јелена, где је умро шест година касније.

1. РЕKОНKИСТА

Реконкиста је сукоб на Иберијском полуострву који је трајао 781 годину. Kонфликт је отпочео 711. године, када су северноафрички Мавари продрли на Иберијско полуострво. Током XИ века, хришћани су покушавали да поврате шпанске и португалске територије. Чак их је и неколико папа подржало у борбама.

Прву већу победу забележио је краљ Алфонсо VI 1085. године, када је успео да освоји Толедо, колевку шпанског хришћанства. Након више од једног века, Мавари су изгубили битку код села Навас де Толоса и никада се нису опоравили от тог пораза. До 1252. године једино је још Гранада била под маварском влашћу. Осмовековни сукоб је коначно завршен 1492. године падом Гранаде.

Иако је борба за територије била пресудна, религија је играла значајну улогу у Реконкисти. Многе џамије су претворене у цркве под хришћанском владавином. Ипак, неколико њих је задржало своју намену због муслиманског становништва које је остало на Иберијском полуострву. Реконкиста је инспирисала будућа шпанска и португалска освајања Новог света.

 

 

 

Nacionalna geografija

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име