Већина нас би била задовољна ако бисмо одгајили децу која остају верни верници. То није увек лако, и сваки родитељ који има такво дете треба да се непрестано радује. Не постоји метод како одгојити дете да постане светац, јер једино Бог даје благодат која доводи до тајне таквих дивних живота.
Ипак, читајући списе Светог Силуана, често ме задивљују његове приче о оцу. Чини се да најдубље духовне поуке није добио од неког Старца, већ од једног простог сељака који је био његов отац – али простог сељака са вером светитеља.
Мали пример:
*„Не треба да се жалостимо због губитка овоземаљских добара, такви губици су мала ствар. Отац ме томе научио још рано у животу. Када би нека несрећа задесила наш дом, он је остајао спокојан. Када је једном приликом наша кућа изгорела, а комшије му рекле: ‘Иване Петровићу, кућа ти је изгорела!’, он је одговорио: ‘Уз Божију помоћ поново ћу је саградити.’
Једном смо ишли крајем нашег поља, и ја рекох: ‘Види, краду нам снопове!’ ‘Да, сине,’ одговори он, ‘Господ нам је дао жита више него довољно, па ако неко краде, значи да је у потреби.’
Другог дана рекох му: ‘Ти пуно дајеш у милостињу, а има оних који су богатији од нас па дају далеко мање.’ На то ми он одговори: ‘Да, сине, Господ ће дати.’ И Господ није посрамио његову наду.“*
— Свети Силуан Атонски
Извор: Правмир
