Једноставност и љубав су карактеристичне особине Кавсокаливије (скит на југоисточној страни Атоса где монаси живе идиоритмијски (пустињачки, одвојено); „спаљене колибе“ је превод имена области са грчког, п.п.).
На томе се заснива диван васкршњи обичај: сваког Васкрса оци формирају групе и обилазе куће у којима живе други монаси да би се поздравили, разменили најбоље жеље и рекли једни другима „Христос васкрсе“.
И тако сам и овог Васкрса из скита мојих учитеља видео Оце у групама, како као деца певају коледу, како иду од куће до куће и сви заједно певају „Христос васкрсе“ и „Анђео заплака“ и друге ускршње песме у изливу узавреле радости.
Неке групе су се у исто време окупиле у кући старца Михаила, тог добродушног монаха са једног од острва, који је био тако великодушно љубазан.
После уобичајених песама Васкрсења, сви су сели да се окрепе у дворишту испред куће.
Све смо то јасно видели из наше испоснице.
Седели су на дрвеним клупама.
На столу на отвореном било је црвених ускршњих јаја, сира и вина.
Када су објавили своју радост и тријумфални усклик наше вере: „Христос васкрсе“ са земаљским добрима на трпези, узели су у руке књиге духовне музике и певали са неупоредивом благодаћу.
Чак би им и анђели на небу позавидели!
Њихови гласови су били чисти, складни и празнични у необузданој бујности Васкрсења.
Одјекивали су око клисуре, спуштали се у мирне воде мора и пењали се поред самог врха Атоса до звезда на небу.
ИЗВОР: https://pemptousia.com/2016/05/an-easter-custom-at-kavsokalyvia/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 02.08.2022.
