Од тражења “зеца” до игре “шарених јаја” чувају се стари обичаји нашег народа.
Васкрс је празник ком се деца највише радују. Одвајкада су мајке баш о овом празнику облачиле децу у нова свечана одела, указујући тиме деци на велики значај Васкрса.
Деци је Васкрс омиљени празник у години јер је испуњен обичајима који су њима нарочито прилагођени.
- Тражење “зеца” одн. гнезда
Одмах у зору пошто се обуку посебно и свечано, а пре традиционалног васкршњег доручка, у многим крајевима Србије (понајвише у Војводини) деца траже гнезда скривена у дворишту. У гнезду их чекају јаје и поклон. Деци је ово омиљена празнична игра, не само зато што се радују поклону, већ и због тога што је осмишљена управо као сакривалица. Откуд сисар да доноси јаја? Због брзог размножавања зечеви су симбол плодности, а и симбол којим се најављује пролеће. Раније су поклоне доносили и петлови и роде. Данас их доноси само зец: пре свега шарена јаја и пуно слаткиша. Симбол зеца код нашег становништва појавио се са обичајима и веровањима германског народа досељеног из средњоевропских крајева. Зец се иначе у хришћанству јавља као гласник о Христовом васкрснућу, те се сматра и симболом бесмртности.
- Туцање васкршњим јајима
Након што је свако изабрао своје јаје и добио поклон, седа се за сто. Сервира се традиционални васкршњи доручак и честита се Васкрс туцањем јајима уз поздрав “Христос васкрсе” – “Ваистину васкрсе”. Деца се надмећу чије ће јаје бити јаче, а неретко се деси да мушка деца спреме малу подвалу у виду дрвеног или бибчијег јајета. Победничко јаје чувано је као тријумф малог укућанина да је баш он тог Васкрса био непобедив. Туцање јаја у Србији је прерасло и у игру за сваки узраст, те је позната Туцанијада у Мокрину где се сваке године бира најтврђе јаје света.
- Сакупљање јаја и котрљање јаја
Након доручка деца узимају своје нарочито украшене корпице и крећу од куће до куће честитајући Васкрс и бирајући јаје. Домаћини их часте слаткишима и срдачно дочекују и испраћају. Неретко се из мале групице дечака и девојчица могу чути и ускршње пригодне песмице. Да прекрате време, играју и игру котрљања јајима.
- Котрљање јаја је симболичко представљање котрљања камења које се налазило на улазу у Христову гробницу. Занимљиво је да ову игру нарочито практикују Лужички Срби. Деца низ брег котрљају јаја, а друга деца их хватају. Или их котрљају низ лице испруженим длановима, па коме испадне јаје тај је изгубио.
- Игра “Поливања”
Ову игру мали број деце данас практикује, а некада је била део обичаја за Васкрс, нарочито на селу. Практиковала се другог дана Ускрса тако што би дечаци поливали водом девојчице. Позната је свим етничким заједницама, а
посебно деци католика и протестаната. Произишла из обреда очишћења и радњи за плодност. Данас је то општа забава, а воду не тако ретко, замењују и парфеми, али што јефтинији и лошији по мирису, да би се том приликом поливачи више забавили.
- Кумачење
Недељу дана по Ускрсу, девојчице из јужног Баната су се “кумачиле” тј. братимиле кроз венце и једна другој поклањале шарана јаја.
- Популарна је и дечја игра “шарена јаја” која се изводи тако што једно дете свакоме шапне по неку боју коју треба да запамти. Друго дете потом наступа покушавајући да одгонетне има ли нпр. жуте боје међу јајима, и то уз карактеристичан дијалог:
– Куц, куц!
– Ко је?
– Ђаво с неба.
– Шта вам треба?
– Једно јаје.
– Које боје?
– Нпр. жуте.
Тада, уколико постоји жута боја шапнута некоме на ухо, то дете почиње да бежи, а оно дете које погађа боје труди се да га ухвати како би “украо” то јаје. И тако док се сва јаја симболично не сакупе у једну корпу.
Извор: Опанак.рс
