Васкрс 1916. године српска војска, али и велики део народа дочекао је далеко од отаџбине, на острву Крф у Грчкој. Управо њима је тада престолонаследник Александар И Карађорђевић упутио честитку поводом највећег хришћанског празника.
Острво Крф месецима је било дом стотинама хиљада српских војника и цивила који су, након Албанске голготе, ту превожени како би се одморили, опоравили и повратили снагу.
За оне који то нису успели, острво у Јонском мору постало је вечно почивалиште. Онима који су смогли снаге да се опораве – привремен дом и склониште од вихора рата који је око њих беснео.
Тако се и догодило да тог 22. априла 1916. године српски војници Васкрс прославе баш на Крфу. О њиховим сећањима на ова времена писала је Политика из 1931. године: “Још пре зоре свршен је опход око манастира Св. Богородице који беше крај самог бивка. Бригадни свештеник попа Милутин Симић из Кусатка одслужио је целу Васкршњу литургију и одржао војницима и официрима леп говор, па је пред целим стројем прочитана наредба Врховног Команданта за целу војску”.
Управо овом приликом је настало и писмо тада престолонаследника Александра I Карађорђевића војницима на Крфу.
“Христос васкрсе јунаци!
Са овим најлепшим хришћанским поздравом поздрављам вас драги моји јунаци, у овим необичним тешким и мучним данима, у којима дочекујемо данашњи светли празник васкрсење христа спаситеља далеко од наше љубљене отаџбине и од ваших милих и драгих.
Сећајући се данас страдања и смрти бога човека Исуса Христа и верујући у његово васкрсење, који је победио неправду, лаж, пакост и завист ондашњих власника и фарисеја и доказао да је право јаче и од силе, истина од лажи, љубав од злобе и од пакости, охрабримо се надом у Бога и његову правду и верујемо тврдо да ће ипак и наша праведна ствар победити, да ће ускоро доћи крај патњама и искушењу, да ћемо се милошћу и помоћу божијом победити са нашим савезницима непријатеља, на ћемо у нашој милој отаџбини наћИ наше најмилије, верујмо јунаци да ће Србија васкрснути и бити још већа, јача и лепша но што је била.
Нека се стога из наших груди не подигне ниједан уздах, нека се низ ваша опаљена лица не скотрља ниједна суза жалосница, већ нека се из ваших уста чује само чује једна чврста и одлучна реч: борба до победе и истраге непријатеља, борба до васкрса србије и до ослобођења целог српског и југословенског народа.
Као год са вером у васкрс Христа спаситеља тако са надом у васкрс Србије, са убеђењем да ћете јунаци до последњег даха истрајати на најтежим дужностима које нас очекују у поновној борби, ја вам јунаци честитам данашњи светли празник христовог васкрсења и поздрављам:
Христос воскрсе моји дични јунаци.
Живела храбра српска војска!”
— Александар с.Р.
Извор: Историјски забавник
