Глобалисти и домаћи „либерали“ воде непрекидну кампању против СПЦ. Они су духовна деца Тита – некада су били комунистички интернационалисти а данас су либерални глобалисти. Њима смета Црква јер им смета све српско и држава и војска и традиција и историја. Они сматрају да док потпуно не елиминишу СПЦ из јавног живота и док не изврше „денацификацију“ Срба нема потпуне победе „новог човека модерне“. Свако историјско сећање, традиционални обрасци понашања, обичаји и вера су им мрски и искрено их мрзе. Они нису само плаћени да то раде они су опседнути духом мржње према хришћанству, светосављу и српској националној свести.
Иако су релативно малобројни – неколико хиљада их је – ипак контролишу добар део медија. Факултета, позоришта и културу у целини. Поред тога имају свој сопствени НВО сектор који није више толико плаћан од странаца колико од наше државе. Они су добро финансирани, врхунски обучавани, организовани и добро позиционирани у српском друштву. Они су рак рана српског друштва. Функционишу као секта – антисрпска и антихришћанска секта која жели уништење свега српског – српске цркве, српске државе, српске војске и на крају крајева српског националног осећања и историјског памћења.
Два су разлога што су сада појачали нападе на спрску цркву. Први је што су видели корона епидемију као шансу да се обрачунају са српском црквом у целини али и са фокусом на оне које сматрају за конзервативце у СПЦ. Ту је пре свега на удару био епископ Иринеј бачки који се показао као тврд орах. Исто тако је на удару био и Патријарх Иринеј. Други разлог је велика бојазан да је СПЦ сувише јака као институција у српском народу. Одбрана светиња у Црној Гори је показала да православни српски народ тамо може да стане на црту једном ауторитарном и антисрпском режиму. Литије по Црној Гори, али и по Србији и по расејању су показале да једино СПЦ може да скупи толико људи и то без икаквог материјалног и политичког интереса. Постоји страх да би СПЦ могла својим ауторитетом и пробуђеном снагом православног народа да изврши притисак на власт у Србији да не попушта око Косова.
Због свега тога се на свештенство и вернике СПЦ стуштила прљава кампања домаћих глобалиста и прозападних медија које су везане за стране фондове и обавештајне службе. Отуда и хистерија у медијима и на друштвеним мрежама да је „српска црква одговорна за ширење короне вируса“ јер инсистира на литургији и заједничкој молитви. У тој пропаганди су јој добродошли случајеви оболевања или смрти српских свештеника и нарочито епископа.
Тако је случај оболевања епископа Стефана приказан потпуно погрешно у медијима. Он је само „сарадник патријарха“ који је, инсунирају, вероватно оболео на служби у цркви и који је можда неког заразио и на Васкрс. Све ово је нетачно и лако проверљиво. Стефан је служио литургију без верника а епископи се не причешћују кашичицом са којом се причешћују верници. Исто тако је немогуће да је неколико дана после Васкрса било довољно да се вирус пренесе, да вирус прође инкубацију и да се јаве симптоми и да се особа тестира и да се добију резлутати. За тако нешто је потребно 20-так дана. Дакле све лажи до лажи. Али кога брига кад је реч о нарученој и плаћеној кампањи против српске цркве и српских епископа.
А истина је негде сасвим другде. Епископ Стефан је вероватно „покупио“ вирус током свог свакодневног волонтерског рада дељења хуманитарне помоћи онима којима је најпотребнија – старим и сиромашним. Човек се сваки дан по 12 сати дневно борио да што више људи добије помоћ коју је сакупљала и дистрибуирала црква. Кад је човек осетио симптоме одмах се јавио докторима и тражио тестирање. Изоловао се да не би постојао ризик да неко други добије вирус од њега. Понашао се одговорно као што се пре тога понашао хумано и пожртвовано. И уместо да му се сви захвалимо – прљави медији га пљују и представљају у најгорем светлу. Али има Бога и он ће све наградити по заслугама и оне који су се у овој епидемији понашали људски и хришћански помажући другима али ће „наградити“ и оне који су те и такве људе блатили. Сваког по заслугма.
Василије Мишковић
