…Тимотеје, пријатељу мој, мој савет теби док тражиш поглед на тајанствене ствари је да за собом оставиш све опажено и схваћено, све уочљиво и разумљиво, све што није и све што јесте, и са својим разумевањем одложеним на страну, да тежиш горе колико год можеш ка сједињењу са оним који је изнад сваког бића и знања.
Свети Дионисије Ареопагит, Мистично богословље[и]
На овој новој икони свети Дионисије Ареопагит као да се благо осмехује док чврсто благосиља гледаоца. Са својим плавим ореолом, он као да сија „у блиставој тами скривене тишине.“[ии] Али зашто, неки ће се запитати, свети Дионисије има необичан плави ореол?
Застанимо на тренутак, подигнимо очи и видимо како: „Небеса објављују славу Божију“ (Пс. 19:1). Стога није изненађујуће што се на лепоту азурног свода миленијумима гледало као на симбол мистерије Бесконачног, Вечног, самог Неба.
Плава, као „слава Божија“, представља Нестворену светлост која зрачи из „божанске таме“. Земаљско манифестује небеско, временско вечно. А пошто је свети Дионисије, непогрешиви посматрач божанских мистерија, можда најречитији излагач апофатичке теологије, као што се види у његовој Мистичкој теологији, он носи плави ореол, означавајући његово просветљење и знање о неизрецивим стварностима које доживљава у „божанској тами“.
”. Штавише, у Небеској хијерархији свети Дионисије говори о плавој као о „знаку скривености“.[иии]
Плава је такође повезана са херувимима, јер означава њихову моћ у божанском знању или контемплацији.[ив]
Даље, у Филокалији, плава је описана као боја очишћеног ума: „Када ум [ноус] одбаци своје пало стање и стекне стање благодати, тада ће током молитве видети своју сопствену природу као сафир или боју неба. У Светом писму се ово зове царство Божије које су старешине виделе на гори Синај.“[в]
А у Изласку читамо: „Тада је Мојсије отишао са Ароном, Надавом и Авијуом, и седамдесет старешина Израелових, и и видели су Бога Израиљевог; а под ногама Његовим се показа сафирски плочник, чист као само небо…“ (Изл. 24:9-10).
Отуда плави ореол на икони ктитора нашег манастира говори о виђењу изван вида; сазнању сједињења изван знања; уласка у присуство Онога који је изван бића.
Као што видимо, нисмо ограничени на симболично приказивање Нестворене светлости употребом златне, црвене, зелене или, у том случају, било које друге боје. Све боје су, на крају крајева, перцепција одређених таласних дужина светлости – чиста светлост која је видљива за око.
Невиђено је постало доступно чулима, осетљиво.
Подсетник како је Безоблично попримило форму; како је Светлост света постала тело. Још један пример како феноменална стварност није ништа друго до симбол, Нестворено се манифестује и чини себи доступним кроз калеидоскоп природе.
Дакле, плава боја је само једно од многих других сликовних средстава помоћу којих иконописац може да пренесе оно што на крају превазилази чулну перцепцију и схватање.
Отац Силуан Јустинијано
[i] St. Dionysios the Areopagite, “The Mystical Theology,” in Pseudo Dionysios the Areopagite: Complete Works, C. Luibheid (trans.), Paulist Press, NY, 1987, p.135.
[ii] Ibid.
[iii] Op. cit., p.189.
[iv] A Dictionary of Christian Antiquities, ed. Sir William Smith and Samuel Cheetham. London, 1893, p.87.
[v] Evagrios Pontikos, “Texts on Discrimination in respect of Passions and Thoughts,” in: The Philokalia: The Complete Text, St. Nikodimos of the Holy Mountain and St. Makarios of Corinth (ed.),G.E. E. Palmer, Philip Sherrard, Kallistos Ware (trans.), Vol. I, London, Farber and Farber, 1981, p. 49.
ИЗВОР: https://orthodoxartsjournal.org/brilliant-darkness-on-st-dionysios-the-areopagites-blue-halo/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 03.05.2022.
