Кад божури зарумене Косовом се проспе сјај; Помислимо: Бог је овде начинио прави рај.
А под сводом Грачанице све је мирно као сан.
У тишини светог храма свеће горе ноћ и дан.
Над куполом Грачанице божјих птица блиста лет.
У мору је зеленила
храм најлепши, румен цвет.
Са звоника Грачанице разлеже се звона јек. Звона ова охрабрују, поздрављају нови век.
Милутин је на дар српству оставио манастир.
Да у њему Срби нађу
увек наду, срећу, мир…
