Врло је вероватно да сте се овог пролећа, током кризе изазване коронавирусом, бар једном, а можда и много пута, запитали: Ох, зашто су људи тако ирационални?
Могуће да се и сами често преиспитујете и кајете што сте уместо врапца у руци, бирали голуба на грани. Или, пак, обратно. Очекивало би се да, кад одлучују од ситуације до ситуације, разумни људи раде у свом најбољем интересу, али није увек тако. Зашто људи доносе ирационалне одлуке?
Један врло утицајан међу много сложених одговора на ово једноставно питање представља такозвана теорија изгледа (prospect theory) који су пре пола века устројили психолози Данијел Канеман и Амос Тверски. Славну теорију, за коју је Канеман 2002. године добио Нобелову награду, а која објашњава различито понашање људи кад нешто треба да добију од оног кад нешто могу да изгубе, сада је изнова потврдило међународно истраживање у коме су, замислите, учествовали и студенти Универзитета у Београду.
Научни рад под називом “Репликација образаца теорије изгледа за одлучивање у условима ризика” објављен је у једном од најутицајнијих светских научних часописа Натуре Хуман Бехавиоур. Међу потписницима су студент Одељења за психологију Филозофског факултета, Бојана Већкалов и сарадник Лабораторије за експерименталну психологију на истом факултету, Емир Демић. Овај рад се бавио провером експерименталних сазнања на којима је теорија изгледа утемељена.
Теорија изгледа је, иначе, једна од најцитиранијих и најутицајнијих научних теорија о понашању људи. Она објашњава како се одлучује о ризицима и једна је од првих економских (и психолошких) теорија које су засноване на експерименталним истраживањима. Теорија почива на неочекиваном запажању да се људи различито понашају кад су суочени са ризиком да нешто добију и ризиком да нешто изгубе.
Када је у изгледу какав добитак, људи радије бирају сигурније опције, у духу горенаведене пословице “боље врабац у руци, него голуб на грани”. Међутим, сасвим опречно, када је изгледно да би нешто могли да изгубе, људи су склонију ризику. Наиме, ако већ поседују и врапца и голуба, а појављује се претња због које би могли да је изгубе (јастреб), пре ће спашавати голуба на грани, иако су његове шансе мање.
Тиме се може објаснити губитак и зашто више боли него што задовољство добитка може да компензује. Тако, на пример, 100 евра много “више вреди” кад се губе, него кад се добијају. Мада је кроз ове примере описана крајње поједностављено, теорија изгледа је имала огроман утицај на економију и на известан начин је заменила хипотезу Џона фон Нојмана и Оскара Моргенштерна по којој ће људи доносити одлуке који максимизују добитак.
Код нас врло познат као аутор изврсне књиге “Мислити, брзо и споро” (о којој смо више пута писали и на НКП), Данијел Канеман је професор психологије на Универзитету у Принстону у САД, а до теорије изгледа, као и других открића по којима се прославио, дошао је са колегом Амос Тверским. Започели су сарадњу једном вечерњом дискусијом о перцепцији статистике након гостујућег предавања у Тел Авиву и наставили да раде на том проблему. Први резултат је био рад из 1973. о хеуристикама и заблудама, који је изразито цитиран, да би 1979. поставили темеље теорије изгледа.
Сада је, четрдесет година касније, опсежно међународно истраживање тестирало такозвану репликабилност налаза Канемана и Тверског, што иначе представља кључну научну проверу да ли теорија и даље важи. Испоставило се да јесте тако.
Како се наводи у саопштењу Лабораторије за експерименталну психологију, истраживачки тим, који је предводио Каи Руђери са Универзитета Колумбија, пронашао је да се обрасци идентификовани у оригиналном истраживању спроведеном пре више од 40 година и даље одржавају. Пројекат који је окупио истраживаче из 19 земаља представљао је део истраживачке праксе коју је Јуниор Ресеарцхер Программе организовао 2019. године на Универзитету у Кембриџу. Студенти Универзитета у Београду, Бојана Већкалов и Емир Демић, чинили су истраживачки тим из Србије.
На слици је “Чешљугар”, детаљ уља на платну из 1564. године холандског сликара Карела Фабрицијуса.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
naukakrozprice.rs
