Један је круг испод облака оцртан,
Светао, земаљски – делом лица свог део лица мог, топао и уроњен у жељу.
Нечто је живо, одвећ живо, ресцветало као пролеће,
Под светлим небесима далеким и мојим сузама проткано, за вјек вјекова Амин.
Испод сурових кругова и истина,
Мисли гломазних да у једну главу не могу стати,
Теорема славних,
Бројева и линија,
Један је круг живота.
У којем чујем музику и видим твој лик,
И жељу своју да не умрем, да не умрем! Да никад не умрем!
Бесконачна поља, романтичарски одсјај булке, дух који језди,
Као концерт једног тренутка
И љубав ведру као зора.

Све то видим, неокрњено, између редова старе књиге.
У кругу том извире жеља да те додирнем,
Да те не пустим да одеш,
Да останеш као што остао је Господ што је самерио тугу и срећу у срцу свом.
У срцима нашим.
Да не умреш у суровој бесмислености линија,
Него да будеш онај круг што се свом почетку враћа.
Да будеш зора Истине,
Топлина дома,
Бестелесни осећај тако телесан,
Гутљај млека,
Касичица меда,
Најбогатија метафора Вечности,
Естер која спасава народ,
Рут која налази припадност,
Тамар чија праведност побеђује.
Молим те у кругу том, крхог тела, танане душе,
Да пут мој буде чаша која се прелива,
Да љубав моја љубав моју спозна
Као златни вечни Јерусалим, и звезда што на небесима спознаје, спознаје, спознаје, са жељом да зна.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име