Ја бол вам шупљих кости познах,
Јеке, сврх којих мук… И шума…
И не дирну се опијело…
Тад земља одвећ би порозна,
Гдје сунце пекло се и јело…
У дан безуман…
О, крштавани сви сјечивом,
Згрчених т’јела у гомиле;
Што клаше вас у име Бога…
Згрлисте рај на тлу језивом,
Гдје убог поред убогога,
И јаме биле…
Проникло, само праскозорје
Тик изнад усјева очију…
…Молитве вам не утихнуле…
Прије нег’ поглед вам се скорје,
Приземљи свод се над клонуле,
И душе свију…
Ја бол вам шупљих кости познах,
О, крштавани сви сјечивом,
Гдје никло само праскозорје…
Тад земља одвећ би порозна,
И болан поглед вам се скорје…
На тлу језивом…
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Јаме, јеке и јауци“.
Свети српски новомученици јасеновачки жртве су усташког геноцида над Србима у логору Јасеновац у вријеме постојања Независне Државе Хрватске, које је у календар светих унијела и које прославља Српска православна црква.
