Толико вас гурнух са литица
обездане?
Пев вам
упонорих…
И ницах са лица…
И отицах…
Ниједна од вас не
поста птица.
Логори…
Срицах вас са длановља од жица.
Најезда нек
гнезда
ме сагори…
Прорицан сам и цар
изнутрица!
Вратове безгласне
вам голицах…
У двор их
затворих са муком тужбалица.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Угинулим травама“
